Дружењем и смејањем до дуговечности

Добри однос са ближњима један је од важнијих услова дуговечности, тврде амерички стручњаци. Студија показује да добри односи са породицом, суседима и колегама повећавају шансе да живимо двоструко дуже.

Уколико чешће устајете на десну ногу, не започињете свађу са укућанима или колегама, определили сте се за здравији живот. Резултати истраживања показују да свакодневни лоши међуљудски односи угрожавају здравље, исто као да дневно попушите више од десет цигарета, пијете алкохол и сте физички неактивни.

Према речима клиничког психолога Ане Најман, сваки конфликт кошта наше тело, наше емоције и интелект, јер смо мање ефикасни у свакој конфликтној ситуацији.

„Што се тиче тела, то су разне психосоматске болести - болести тироидне жлезде, нервног система, а на менталном плану - то је депресивност, социјална изолација и једна генерална неефиканост особе", нагласила је Ана Најман.

У времену транзиције, ратова и кризе, сузе и смех су се смењивали, свакодневица постајала све бржа, а живци све тањи.

„Нажалост, сведоци смо да је конфликтност црта живота у граду, поготово у тренутку када је друштво из ових или оних разлога неуређено. А ми смо сведоци чињенице да је један вредносни и нормативни систем урушен, други се тек полако гради, тако да и то даје простора за висок степен агресивности коју можемо да видимо у нашем окружењу", истакао је социолог Владимир Вулетић.

Лоша материјална ситуација погоршава ствари. Празан новчаник често је окидач да иначе лоши међуљудски односи постану још гори.

Вера Деспотовић из Центра за социјални рад у Београду истиче да не можемо да искључимо новац са списка разлога који нас чине нервозним.

„Не можемо то да одвојимо, да кажемо: 'То нема везе, не могу паре да буду разлог.' Могу у великој мери. Нама се често јављају партнери који су ушли у брачну кризу управо у ситуацији када је нестало пара или када је један од партнера остао без посла", објаснила је Деспотовићева.

Сложени развод брака, насиље у продици, на послу, улици, само су неке последице хронично лоших и запуштених међуљудских односа.

Већа отвореност друштвених институција и више слуха за мале проблеме обичних људи, тврде стручњаци, стишали би многе страсти, сваког од нас учинили бољим а, самим тим, и здравијим.