Нос крив за вишак килограма

Истраживачи са Универзитета у Портсмуту, објавили су прелиминарне доказе, који иду у правцу откривања разлога због чега неке особе имају проблем да остану витке.

Само у Великој Британији четвртина одраслог становништва пати од гојазности и лекари страхују да ће та појава у будућности бити чешћа.

Иако је извесно да су превелики унос хране и недовољно бављење физичком активношћу главни разлози, научници већ дуго покушавају да пронађу додатне узроке који леже у самом корену настанка епидемије гојазности.

Утврђено је већ, да је део мозга задужен за чуло мириса у константној вези са центром за исхрану.

Доктор Лоренцо Стафорд, један од водећих стручњака на пројекту Универзитета у Портсмуту, нада се да ће студија подстаћи велики број истраживања у тој области, која би могла да помогну особама, које имају проблем са телесном тежином.

Стручни тим, који је предводио др Стафорд, имао је циљ да проучи да ли постоји веза између поремећаја чула мириса и гојазности.

У експериментима у којима је истраживано чуло мириса, учествовала су 64 испитаника. 

Резултати истраживања, објављени у специјализованом часопису Chemical Senses, показали су да је код испитаника чуло мириса на храну незнатно осетљивије после оброка, у поређењу са налазима добијеним када су испитаници били гладни.

Научници још нису у стању да одгонетну зашто се то дешава. Ипак, Стафорд претпоставља да је могуће да на тај начин људски организам открива и одбија храну која му више није потребна да би одржао одговарајућу енергетску равнотежу и тиме спречава прекомерни унос.

Истраживачки тим је, такође, дошао до открића да особе са повећаним индексом телесне масе имају неупоредиво осетљивије чуло мириса у поређењу са витким особама, нарочито после обилног оброка.

Стручњаци верују да изражено чуло мириса нагони такве особе да наставе да једу, чак и када су у потпуности сите.

Стафорд и његове колеге претпостављају да постоји могућност да је чуло мириса за ароме хране израженије код особа склоних гојењу и да има већу улогу у уносу хране.

„Надам се да ће студија подстаћи више истраживања у овој области, која би помогла особама које воде борбу са телесном тежином и онима који их лече да имају више могућности за решење тог проблема", закључио је др Стафорд.