Лед даље од повреде!

Уврежено мишљење да се повреда мишића, било блажа или озбиљнија, лечи брзим расхлађивањем, најчешће ледом, потпуно је погрешно, тврде амерички стручњаци.

Истраживачи су први пут успели да докажу да се на тај начин може успорити опоравак јер хладноћа спречава ослобађање хормона који је кључан у процесу „поправке" оштећеног ткива, преноси Телеграф.

Откриће доводи у питање општепознато правило да би оток, који се након повређивања појављује веома брзо, требало контролисати како би се подстакао опоравак и смањили болови.

Осим тога, закључак до којег је дошла група америчких стручњака представља корак ка развоју нових терапија за акутне повреде мишића које би могле да изазову озбиљније упале.

Резултати студије, објављени у специјализованом медицинском часопису Federation of American Societies for Experimental Biology journal, сугеришу да је упала мишића која уследи након акутне повреде од есенцијалног значаја за опоравак.

Професор Лан Зоу са групом колега из Истраживачког центра за упале нерава при Клиници у Кливленду, у америчкој савезној држави Охајо, утврдили су да ћелије „под упалом" производе хормон који утиче на брзину регенерације мишића.

Хормон назван IGF-1, што је изведено од insulin-like growth factor-1 (хормон попут инсулина који утиче на раст), знатно убрзава „поправку" повређеног мишићног ткива.

Током студије научници су проучавали две групе лабораторијских мишева. Једна група глодара била је генетички измењена тако да након повреде изостане упални процес. У другој групи били су обични мишеви.   

Свим јединкама убризгаван је баријум хлорид како би се изазвало стање налик на мишићну повреду. Док се оштећено ткиво мишева у првој групи није регенерисало, тела јединки у контролној групи изборила су се са повредом на уобичајен начин.

Додатним анализама мишићног ткива животиња у контролној групи утврђен је висок ниво супстанце IGF-1.

„Надамо се да ће откриће покренути даља истраживања како бисмо утврдили различите улоге које упала ткива има, те да бисмо позитивне ефекте употребили, а негативне контролисали", објаснио је професор Зоу.

Сазнања до којих су амерички стручњаци дошли могла би да утичу и на смањење броја пацијаната којима се након повреде преписују јаки антиинфламаторни лекови (ублажавају бол и спречавају запаљење) током дужег периода.

Према речима уредника часописа у којем су објављени резултати истраживања Џералда Вајсмана, да би се тело опоравило после повреде потребна је „контролисана упала", ни превише слаба, ни превише јака.

„Већ дуго се зна да вишак антиинфламаторних лекова, попут кортизона, успорава зарастање рана. Резултати студије тек су наговестили зашто хормон IGF-1 и друге материје које ћелије у посебном стању производе помажу регенерацију ткива", закључио је Вајсман.