Пас као елиминатор сала

Резултати истраживања које су спровели британски стручњаци показали су да је пас веома ефикасно „средство" против дечје гојазности, јавио је Би-Би-Си (BBC).

Студија групе научника са Универзитета „Сент Џорџ" у Лондону обхватила је ђаке 78 градских основних школа у Енглеској.

Изненађујући закључак до којег су аутори студије дошли проучавајући здравствено стање кардиоваскуларног система малишана у Великој Британији, је да су деца која су живела у породицама где је пас био љубимац била много активнија него њихови вршњаци.

Деца из таквих породица мање су времана проводила седећи, а и чешће и радије су учествовала у физичким активностима.

Активна игра „победила" телевизор и компјутер 

Међутим, истраживачи још не могу са сигурношћу да кажу да ли активније породице чешће као љубимца имају пса или живахан четвороножац од својих газда чини особе склоније спорту.

„То је као ситуација са кокошком и јајетом. Одговор могу да дају само дугорочне студије, али могуће је да је истина негде на средини", истакао је професор епидемиологије на Универзитету „Сент Џорџ" Кристофер Овен.

Током студије на више од 2.000 малишана мерени су сви видови физичких активности, од броја степеника па све до интервала које су деца проводила у умереним и напорнијим спортским активностима.

Тек једна десетина породица испитаних школараца узраста девет и десет година из Лондона, Бирмингема и Лестера живела је у домаћинству у којем је кућни љубимац био пас.

Дечаци и девојчице из таквих породица су и радним данима и викендом били више активни.

Активности су биле разноврсне и деца су у њима учествовала самостално (играла се у кући са псом) или са родитељима (шетање љубимца).

Најчешће „занимације" школараца компјутерске игрице и гледање телевизије „у присуству" пса устукнуле су пред забавом на отвореном простору.

Према речима др Овена, појачана физичка активност малишана могла би да донесе дугорочан позитиван утицај на њихово здравље, првенствено у смањењу ризика од гојазности и дијабетеса.