Чај, зачин и лек

Корисна својства мајчине душице позната су већ вековима. Будући да је прилично отпорна и на оштрије климатске услове, подврсте ове биљке могу се наћи од Гренланда до Азије.

Као што је то случај са бројним биљним врстама, мајчине душице доста има и у медитеранском појасу.

Чај који се справља од сушене мајчине душице може се користити за испирање усне дупље и грла приликом упала и инфицираних десни. Одличан је савезник у борби против надутости, али и реуматичних болова.

Ефикасно ублажава кашаљ током грипа и прехладе, а и симптоми великог кашља блажи су након неколико шољица чаја од ове биљке пријатне ароме.

Немилосрдна према гљивицама, као и матичњак и жалфија, мајчина душица препоручује се у случају инфекција изазваних овим микроорганизмима. Улази у састав многих лековитих препарата фармацеутске индустрије, али се користи доста и у козметици.

Захваљујући етарском уљу и тимолу даје се против цревних паразита, нарочито против дечјих глиста.

Лековити састојци који се налазе у листу и цвету биљке кувањем се брзо изгубе па стручњаци саветују да се сува стабљика само прелије врелом водом.

Веома мирисна и лековита вишегодишња зељаста биљка често се користи и као зачин јер јелима даје посебну арому.

Дужа употреба, па чак и у већим количинама не изазива никакве нелагодности нити знаке зависности.

У средњем веку, жене су витезима и ратницима често давале поклоне у којима је обавезан састојак била и мајчина душица. Веровало се да ће му у боју донети храброст и одважност.

Латински назив биљке која је коришћена и као тамјан је Thymus serpyllum. Приписивано јој је магично својство „пропуснице" у други живот.