ХИВ се крије у мозгу?

Најновија истраживања шведских стручњака показала су да постојеће терапије против ХИВ-а, иако доста успешно сузбијају вирус у крви, нису делотворне у ликвору, то јест можданој течности. Око 10 одсто третираних пацијената имало је трагове вируса у ликвору, али не и у крви.

Реч је о много већем уделу таквих пацијената него што се то до сада претпостављало, наводе научници Универзитета у Гетебургу, у Шведској који су и дошли до тог открића, пренео је Дојче веле.

Тренутно постоје добри анти-ХИВ лекови који могу да зауставе пропадање имуног система и тако спрече развој сиде.

Иако су ови лекови делотворни у спречавању вируса да се размножава, ако се инфекција не лечи ХИВ може да инфицира мозак и изазове оштећења.

„Антивирусни третман у мозгу је компликован због бројних фактора делом и зато што је окружен заштитном баријером која утиче на то колико лекови могу да допру до њега", објаснио је лекар и истраживач на Институту за биомедицину при Академији „Салгренска" Арвид Еден.

Према његовим речима, то је потврда да мозак може да делује као резервоар у којем третман против вируса може да буде никакав или слаб.

Научном студијом је обухваћено 15 пацијената којима је неколико година прилично успешна терапија подразумевала више лекова против сиде.

Чак 60 одсто њих имало је знаке упале у ликвору, додуше мање изражене него без лечења.

„У другој студији са око 70 пацијената који су такође добијали анти-ХИВ терапију, пронашли смо вирус у ликвору код око 10 одсто болесника, иако вируса у крви више није било. То је много више него што смо претпостављали", нагласио је др Еден.

Нови смер развоја терапија

Резултати оба истраживања сугеришу да тренутно лечење ХИВ-а не може у потпуности да потисне деловање вируса у мозгу, мада за сада није јасно, да ли преостале упале или мале количине вируса у ликвору, код неких пацијената представљају ризик за будуће компликације.

Доктор Еден због тога сматра да би „при развоју нових лекова и стратегије лечења од инфекције вирусом хумане имунодефицијенције требало узети у обзир последице у мозгу".

ХИВ припада породици ретровируса и има два облика: ХИВ-1 и ХИВ-2, који се могу преносити крвљу, спермом и другим телесним течностима.

У акутној фази инфекције, пацијенти пате од грознице, отечених лимфних жлезда и осипа. Ови симптоми могу да нестану или да се ублаже, али се сида ипак развија после дугог периода инфекције.

Од 1980. године велики број стручњака ради на вакцини против ХИВ-а, до сада безуспешно.