Лоша храна убија добре бактерије

Микроби који обитавају у цревима су можда одговорни за све већу учесталост алергија, хроничних стомачних проблема, па чак и гојазности међу децом која живе у богатим индустријализованим земљама, поручују италијански стручњаци с Фирентинског универзитета.

Они су упоредили цревне бактерије деце из Европске уније и оне из забачених области Буркине Фасо, при чему су утврдили довољно различитости које могу да објасне разлике у неким хроничним болестима и гојазности између две средине, преноси Ројтерс.

Ови налази указују на потребу развоја пробиотских производа који би помогли да се обнови древна равнотежа међу цревним бактеријама и људе у развијенијим земљама учинили виткијим и здравијим.

Вођа поменутог истраживања, Паоло Лионети, наглашава да његови резултати указују да исхрана има преовлађујући утицај на састав микроба у цревима у односу на друге факторе, као што су етничка припадност, санитарни услови, хигијена, географске и климатске разлике.

Лионети наводи како конзумирање шећера, животињских масти и сувише калоричне хране у индустријским земљама рапидно ограничава адаптивни потенцијал цревних микроба.

Студија почива на бројним доказима да човеково здравље у великој мери зависи од билиона микроорганизама који обитавају у његовом телу.

Само мали део њих директно изазива болести. Много их је више које помажу да се свари храна и утичу на стотине других биолошких функција.

Италијански тим наводи да су западне развијене земље успешно ставиле под контролу инфективне болести током друге половине прошлог века, унапређујући санитарне услове и примењујући антибиотике и вакцине.

Истовремено је, међутим, дошло је до веће распрострањености болести као што су алергије, аутоимуни поремећаји и инфламаторне болести црева, како код деце, тако и код одраслих.

Фирентински тим је проучио ДНК цревних бактерија деце из Буркине Фасо, која су дојена до друге године, а касније су се хранила вероватно слично као пећински човек - једући цела зрна житарица, на пример проса, као и махунарке и поврће. Месо је у њиховој исхрани веома мало заступљено.

За разлику од овакве исхране, западна је богата месом, прерађеним житарицама, шећером и мастима.

Италијански тим је утврдио да у цревима афричке деце има много бактерија које помажу разградњу влакнастих материја, док су у цревима европске деце ти микроби у мањку.

Интересантно је да је утврђена разлика у цревним микробима између европске и афричке деце, била слична оној која постоји између витких и гојазних људи.