Цимет за здравље и бистар ум

Цимет је један од најпопуларнијих зачина. Многима су сутлијаш, разни колачићи, као и пита с јабукама незамисливи без овог ароматичног смеђег праха. Жваке које миришу на цимет или су део њихове мирисне ноте имају бројну армију корисника.

Док се у већини западних земаља углавном доводи у везу са слаткишима и напицима, у азијским земљама неизбежан је састојак сланих јела.

Осим психичке добробити од уживања у његовом укусу, цимет може позитивно утицати и на здравствено стање човека.

Студије показују да и мале количине овог зачина које се редовно уносе путем исхране могу снизити ниво лошег, то јест ЛДЛ холестерола, као и да може регулисати шећер у крви, што је нарочито важно особама са дијабетесом типа 2.

Оно што је мање познато је способност цимета да у случајевима гљивичних инфекција буде спас када су уобичајена медицинска средства немоћна.

Према речима стручњака, показало се да цимет, захваљујући благом антикоагуланстском дејству, утиче на то да се у крви ствара мање угрушака.

Резултати истраживања које је спроведено на Универзитету у Копенхагену показали су да је код пацијената са дијагностикованим артритисом бол био приметно мањи након једног месеца свакодневног уноса кафене кашичице цимета и меда у јутарњим часовима.

Када се дода храни, овај зачин спречава развој бактерија, а тиме и кварење, што га чини природним конзервансом.

Когнитивне функције и памћење, судећи према резултатима једног испитивања, могу се побољшати удисањем мириса цимета.

Група научника са државног Универзитета у Канзасу утврдили су да се цимет одлично бори са бактеријом ешерихијом коли у непастеризованим воћним соковима, што је веома важно у ери претеране употребе по здравље штетних материја за конзервацију хране.

Такође, овај зачин богат је извор мангана, влакана, гвожђа и калцијума.

Такође, козметичка индустрија често посеже за циметом било у облику праха, комадића или уља и све је више парфема, крема, сапуна и других производа са освежавајућим мирисом овог зачина.