Расхлађивање строго по упутству

Последњих година знатно је повећан број климатизованих просторија како у становима, тако и у пословним просторијама како би се обезбедили пријатнији животни и радни услови.

Веома често се поставља питање да ли је страх од клима-уређаја оправдан или не, а најчешћи одговор је да није, ако поштујемо правила за коришћење.

Током топлих дана сви тежимо да се расхладимо, при чему је важно истаћи да прелаз из топле у хладну средину и обрнуто не треба чинити нагло и температурна разлика не треба да буде велика.

Такође особа које се презнојила не би требало да излази или улази из спољне средине у климатизовану просторију, јер то може изазвати температурни колапс.

Зна се да дуготрајно излагање хладноћи утиче на метаболизам што је резултат смањења промета материја у мишићима. Циркулација је успоренија па се и све друге активности у мишићима, крвним судовима и нервима одвијају спорије.

Међутим, много важнији је аспект краткотрајног наглог прелаза из топле у хладну средину и обрнуто, јер нажалост, много је оних који злоупотребљавају примену клима-уређаја и заборављају основно правило да велика разлика у температури унутрашњег и спољашњег ваздуха штети здрављу.

Због тога су у летњим месецима честе прехладе, кијавице, акутно запаљења грла, ждрела и бронхија.

Лекари наглашавају да је то разумљиво, јер ако се са тридесетак степени спољашње температуре уђе у просторију у којој је једва двадесетак, прехлада је скоро неизбежна јер организам не може у кратком времену да се адаптира на наглу промену температуре и долази до својеврсног шока који негативно утиче на здравље.

Због тога лекари саветују да разлика између спољашње и унутрашње температуре ваздуха не буде већа од седам до десет степени и да се приликом изласка из расхлађене просторије краће време проведе у просторији која се не расхлађује како би се организам бар мало адаптирао на нагли скок температуре.

Стручњаци упозоравају да је одржавање и чишћење клима-уређаја такође веома важно, јер уколико се барем једном годишње не очисти, филтер кроз који излази расхлађени ваздух под притиском може постати идеално место за развој штетних микроорганизама (бактерија или гљивица) од којих неки могу изазвати и упалу плућа.

Ако клима-уређаје не користимо како треба, климатизација просторија у којима боравимо може да погоршава ефекте артритиса и неуритиса, а неповољно утичу и на особе које већ имају проблеме са синусима.

Хладноћа у стану може да доведе до упале уха, а после боравка у просторији са клима-уређајем нису ретки ни укоченост и болови у врату.

Због неправилног коришћења клима-уређаја може доћи до укочености мишића лица, укочености и болова у врату који настају због блокаде мишића после излагања хладноћи.

Мишићима је за функционисање неопходна топлота, а ако она недостаје мишићи смањују своје функционисање да би сачували топлоту.

Уколико дође до овакве блокаде, лекари кажу да треба попити магнезијум и витамине Бе групе који позитивно делују на рад нерава и мишића.

Вентилатори такође могу да олакшају подношење високих температура, али ако је спољна температура изнад 30 степени, вентилатор ће бити мање ефикасан од клима уређаја или туширања хладном водом.

Неуролози посебно апелују на правилно коришћење клима-уређаја када се ради о пацијентима са неуролошким проблемима, посебно оним који су доживели шлог.

Њима се саветује да не буду директно изложени раду клима-уређаја, већ да бораве у другој просторији док се температура у целом стану не уједначи да не би дошло до негативног утицаја на крвне судове.