Лоше навике чине нас старијим

Норвешки научници су испитујући животне навике дошли до закључка да уживање у дувану и алкохолу, избегавање физичких активности и масна, слана храна и исхрана у којој је мало заступљено свеже воће и поврће могу организам учинити доста старијим.

Ови подаци добијени су после 20 година праћења готово 5.000 одраслих Британаца, а објављени су у новом броју часописа Аркајвс ов интернал медисин (Archives of Internal Medicine).

Лоше навике подразумевају пушење; више од три алкохолна пића дневно за мушкарце, односно два за жене; мање од два сата вежбања недељно и узимање воћа и поврћа мање од три пута дневно.

Све четири знатно повећавају животни ризик, а оне који су им склони чине 12 година старијим у односу на оне који нису имали ниједну од тих навика, истакла је главни истрачивач Елизабет Квавик са Универзитета у Ослу.

Све лоше навике имало је 314 особа, а током трајања студије умрло је њих 91, односно 29 одсто. Међу 387 најздравијих људи, оних који нису имали ниједну од ових навика, умрло је њих 32, односно осам одсто.

У истраживању је учествовало 4.886 случајно изабраних особа старијих од 18 година, а питања о различитим животним навикама упућена су им једном, што би, порема оцени неких стручњака, могло да представља ограничење.

Те навике, међутим, углавном остају непромењене у одраслом добу, нагласила је Елизабет Квавик.

Следећих 20 година провераване су смртовнице, а најчешћи узроци смрти биле су болести срца и рак, обољења која се доводе у директну везу са нездравим начином живота.

Елизабет Квавик оценила је да се ови резултати могу применити и на друге развијене земље.

Ови налази су у складу са ранијим истраживањима која су пратила утицај више навика на здравље и дужину живота, оценила је Џун Стивенс са Универзитета Северна Каролина.

Према њеним речима, то не значи да ће свако ко се придржава здравих живети дуже од оних који то не чине, али да повећава изгледе.