Хемикалије и рак дојке

Изложеност жена, пре средине тридесетих година одређеним хемикалијама и загађивачима, утростручује ризик од појаве рака дојке након менопаузе, поручују канадски стручњаци из Института за професионална здравствена истраживања у Монтреалу.

Највећи ризик од оболевања од те врсте рака забележен је код жена које су на послу биле изложене синтетичким влакнима и нафтним продуктима.

Под тим се подразумева изложеност акрилним и најлонским влакнима као и полицикличним ароматским хидроугљеницима.

На примедбе критичара да би ови налази, без чвршћих доказа, могли да буду и случајни, канадски стручњаци, којима је руководила Франс Лабреш, одговорају да је то можда могуће.

Међутим, закључци су у сваком случају у складу са теоријом да је ткиво дојке осетљивије на штетне хемикалије уколико им је изложено док су ћелије груди још активне, односно пре него што жена уђе у четрдесете, објашњавају чланови канадског стручног тима.

Канадско истраживање обављено је на више од 1.100 жена, од којих је код 556 дијагностикован рак дојке током 1996. и 1997. године, када су имале између 50 и 75 година и већ прошле менопаузу.

Стручњаци су детаљно проучавали и изложеност испитаница штетним супстанцама на послу.

Будући да су узети у обзир и уобичајени фактори који се доводе у везу са раком дојке, као нарочито ризично је издвојено неколико од укупно 300 разматраних супстанци.

Утврђено је да се са сваком деценијом пре 36. године, коју су провеле на послу где су биле изложене дотичним супстанцама, растао ризик од оболевања од поменутог типа рака после менопаузе.

Оне испитанице које су биле изложене акрилним влакнима, биле су и до седам пута склоније да после менопаузе оболе од те врсте рака, а оне које су биле изложене најлонским влакнима, двоструко су биле угроженије него жене из контролне групе.