Здравствени систем између криза и превенције – како се припремити за ризике и сачувати здравље становништва

Здравствени системи широм света суочавају се са све сложенијим изазовима – од ратних криза и природних катастрофа до пандемија и поремећаја у снабдевању лековима. У таквим околностима, како истиче директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији др Фабио Скано, кључна реч је – спремност.

„Спремност је кључна, не само за пандемије као што је била ковид криза, већ и за све друге ситуације – од поплава до земљотреса“, наглашава Скано. Додаје да здравствене установе не смеју бити мете напада, иако се то, нажалост, дешавало и раније.

Истиче да је најважније обезбедити континуитет у пружању основних здравствених услуга, чак и у најтежим условима. „Што смо спремнији, боље ћемо моћи да реагујемо када дође до кризе“, указује Скано, додајући да се припремљеност односи и на јавноздравствене мере, али и на способност система да одговори на неочекиване догађаје.

Превенција као најјаче оружје против незаразних болести

Поред ванредних ситуација, један од највећих изазова остају хроничне незаразне болести, које су водећи узрок оболевања и смртности и у Србији и у свету.

Скано указује да су кардиоваскуларне болести, мождани удар и карциноми у самом врху проблема јавног здравља, али и да постоје конкретни начини да се њихов утицај значајно смањи.

„Ове болести могу да се спрече у 60 одсто случајева, а у преосталих 40 одсто, ако се открију на време, могу успешно да се лече“, истиче гост Дневника.

Подаци из европског региона показују да су захваљујући превентивним мерама сваке године спасени милиони живота, уз огромне економске уштеде. „Превенција није само паметан здравствени избор, већ и паметан економски избор“, наглашава Скано.

Додаје да су кључне мере борбе против незаразних болести: смањење употребе дувана, здрава исхрана, контрола крвног притиска и дијабетеса, као и редовни скрининзи.

„Суштина није у томе да ће свако од нас једном умрети, већ да не треба да умремо од болести које могу да се спрече“, поручује Скано.

Одговорност система и појединца

Иако здравствени систем има кључну улогу у креирању политика и мера, Скано указује да успех зависи и од појединачних одлука.

„То зависи и од система и од појединаца. Систем мора да преузме вођство, али људи морају да донесу одлуке – да се здравије хране, да престану да пуше.“

Међутим, додаје да појединачни напори нису довољни без подршке окружења. „Ако немамо окружење које нас подржава, чак и најјача индивидуална одлука тешко ће се одржати“, истиче Скано.

Посебно указује на проблем пушења у Србији, где је стопа пушача међу највишима у Европи. „То није нешто чиме треба да се поносимо“, напомињући да је ситуација посебно забрињавајућа када је реч о женама.

Ипак, види и простор за напредак. „Више од 70 одсто грађана, укључујући и пушаче, подржава забрану пушења у угоститељским објектима“, наводи Скано, позивајући се на истраживања.

Мале промене – велики ефекти

Промене у начину живота могу значајно утицати на здравље становништва, али само ако су праћене системским мерама.

„Те појединачне промене могу да учине живот бољим, али систем мора да их подржи.“

Истиче да су за здравије друштво неопходни услови као што су бициклистичке и пешачке стазе, доступност здраве хране и подстицајно окружење.

Скано наглашава да Србија има потенцијал за напредак у овој области. „Србија има научно знање, има посвећеност и партнерства да унапреди превенцију“, истиче он.

Посебно издваја скрининг програме, попут раног откривања рака дојке, као и мере контроле пушења, које су већ препознате на међународном нивоу.

Припремљеност на ванредне ситуације – лекције из пандемије

Искуства из пандемије ковида показала су колико је важно унапред планирати и тестирати систем.

„Од периода ковида, све земље, па и Србија, значајно су напредовале“, оцењује Скано.

Он указује да су ризици различити у зависности од региона – од поплава и топлотних таласа до заразних болести, што захтева прилагођене планове.

У Србији је, уз подршку Европске уније и партнера, велики број локалних самоуправа развио планове за реаговање у кризним ситуацијама.

„Чак 94 општине имају планове који су прилагођени њиховим потребама“, истиче Скано, додајући да се ти планови тестирају кроз симулације.

Као пример наводи недавну вежбу на аеродрому, где је симулирана ситуација доласка зараженог путника.

„Био сам одушевљен посвећеношћу особља – желели су да примене протоколе у пракси“, каже Скано.

Вакцинација и рано откривање спасавају животе

И поред напретка, Скано упозорава да изазови остају, посебно када је реч о вакцинацији.

„Вакцинација остаје кључна, нарочито ХПВ вакцина која је у Србији бесплатна и доступна и девојчицама и дечацима“, наглашава директор Канцеларије СЗО за Србију.

Нпомиње да заразне болести не познају границе и да се могу брзо проширити, што додатно наглашава значај имунизације и раног реаговања.

„Рано реаговање спасава животе, а припремљеност такође спасава животе“, поручује Скано.

Када је реч о раку дојке, напомиње да је превенција од кључне важности. „Све жене старије од 50 година треба да имају приступ скринингу.“

Здравствени систем Србије, уз подршку међународних партнера, већ прави значајне кораке ка већој отпорности и ефикасности. Ипак, како закључује др Фабио Скано, успех ће зависити од заједничког деловања – система који поставља оквире и појединаца који доносе одлуке у свакодневном животу.