Бебе на зимском ваздуху – шта кажу педијатри о скандинавској пракси и да ли је применљива код нас

Пракса да бебе спавају напољу, на температурама испод нуле, у земљама попут Шведске, Данске, Исланда и Финске често изазива чуђење и неверицу код родитеља у Србији. Док одрасли улазе у кафиће и ресторане, колица са бебама остају напољу, чак и када веје снег или дува ветар. Да ли је таква навика здрава, постоје ли ризици и како родитељи у Србији треба да се односе према боравку деце на хладноћи, објаснила је др Снежана Рсовац из Универзитетске дечје клинике Тиршова.

Гостујући у Јутарњем програму, др Снежана Рсовац истиче да ова пракса у Скандинавији има дугу традицију и културолошку позадину, али и да није без ризика.

„Постоји опасност и студије говоре о томе, али то је култура која се већ више од 100 година примењује“, напомиње докторка, додајући да су климатски услови и навике становништва значајно утицали на такав приступ.

Према њеним речима, у Финској и другим северним земљама бебе већ од друге недеље или другог месеца живота редовно дремају напољу, и то до друге године. „Бебе код њих од другог месеца, некада већ и од друге недеље, па до друге године редовно дремкају у тим колицима напољу сат и по до три“, објашњава докторка.

Истраживања су показала да је оптимална температура за такав боравак до око минус пет степени, док је минус 10 већ гранична, а минус 15 степени не препоручује се ни у њиховим условима.

Циљ ове праксе, додаје, није толико „челичење“ имунитета, колико бољи сан и мањи боравак у затвореним, потенцијално зараженим просторима. „Боље спавање, утицај на тај ритам који се постиже спавањем. Не толико имунолошки, челичење, колико да нема провођења времена у затвореном простору и самим тим нема ни толико инфекција“, објашњава др Рсовац.

Може ли се ова пракса применити у Србији

Докторка Рсовац истиче да је прилагођавање климатским условима и навикама становништва кључно. „То зависи од нашег односа према хладноћи. Другачије то подносе Скандинавци, другачије подносе људи који живе на југу.“

Ипак, напомиње да је важно да се бебе изводе напоље већ од друге или треће недеље живота, али уз адекватну заштиту и одећу. „Бебе треба изводити напоље, већ од друге, треће недеље живота, слојевито обучено, памук који ће добро упијати и не дозволити да се дете потхлади“, наглашава докторка.

Подсећа да бебе још немају потпуно развијену терморегулацију, па се брзо могу и прехладити и прегрејати. „Бебе се јако брзо прехладе, као што се брже и прегреју, јер терморегулација још није сазрела“, упозорава др Рсовац.

Бебе, објашњава, имају посебно смеђе масно ткиво које помаже у производњи топлоте, али то није довољно ако су изложене екстремној хладноћи или ветру. „Чим приметите да беба почиње да дрхти, да је хладна глава, то је већ знак да се дете уведе.“

Ветар највећи ризик

Према речима докторке, заштита од ветра је кључна. „Заштита од ветра је најважнија зато што он брже расхлађује, а друго оштећује кожу.“

Кожа код беба је осетљива и представља важну заштитну баријеру, па је неопходно користити капице, рукавице, изоловане вреће за спавање и покриваче, као и заштиту колица од ветра. Такоће, врло је важно нанети одговарајућу крему на изложене делове тела, како се кожа не би оштетила.

Хладноћа или загађење – шта је већи ризик

Родитељи се често плаше да изводе децу на хладноћу, али докторка Рсовац истиче да боравак напољу није опасан ако је дете адекватно обучено и ако се прати његово стање. „Не треба да се плаше да изводе децу напоље“, додајући да су активна деца, посебно предшколци, спремна за игру и санкање на снегу.

Ипак, упозорава да веома хладан ваздух, посебно уз ветар, може иритирати дисајне путеве. Загађење ваздуха, у комбинацији са ветром, додатно оптерећује респираторни систем, па родитељима саветује да бирају периоде дана када је ваздух чистији и нема магле.

За бебе препоручује боравак напољу од пола сата до сат времена, док старија деца могу да буду напољу и дуже.

Када је превише хладно за бебе

Граница испод које се боравак напољу не препоручује је око минус 10 степени, али докторка истиче да је индивидуално стање детета и начин облачења веома важан фактор. Бебе морају да буду слојевито обучене – памук, вуна, заштитне рукавице, скафандери – и колица морају бити добро изолована.

Затворени простори – већи ризик од хладноће

Докторка Рсовац посебно упозорава на боравак мале деце у тржним центрима и другим затвореним просторима са великим бројем људи. „Грешка, зато што то је затворен простор, зато што ту пуно људи има и управо у зимским месецима у таквим затвореним просторима се и дешава преношења респираторних инфекција“, истиче.

Према њеним речима, боравак напољу, уз адекватну заштиту, много је здравија опција него дуго задржавање у затвореним, гужвама испуњеним просторима.