Један протеин боље предвиђа настанак срчаних болести од холестерола

Болести срца су водећи узрок смрти у великом делу света. Од када су истраживачи још педесетих година прошлог века први пут утврдили везу између исхране, холестерола и болести срца, ризик од срчаних обољења делимично се процењује на основу нивоа холестерола код пацијената, који се рутински мери анализом крви код лекара.

Међутим, све већи број доказа у последње две деценије показује да је биомаркер који се зове Ц-реактивни протеин – а који указује на присуство ниског степена упале – бољи показатељ ризика од болести срца него холестерол.

Због тога је Амерички колеџ за кардиологију у септембру 2025. објавио нове препоруке за универзални скрининг нивоа Ц-реактивног протеина код свих пацијената, упоредо са мерењем холестерола.

Шта је Ц-реактивни протеин?

Ц-реактивни протеин производи се у јетри као одговор на инфекције, оштећења ткива, хронична запаљенска стања попут аутоимуних болести, као и метаболичке поремећаје попут гојазности и дијабетеса. Суштински, он је маркер упале, односно активације имуног система, у организму.

Лако се мери анализом крви у лекарској ординацији. Низак ниво Ц-реактивног протеина, испод једног милиграма по децилитру, указује на минималну упалу у организму, што делује заштитно против болести срца.

Повишен ниво, већи од три милиграма по децилитру, означава повећан степен упале и самим тим повећан ризик од болести срца. Око 52 одсто Американаца има повишен ниво Ц-реактивног протеина у крви.

Истраживања показују да је Ц-реактивни протеин бољи предиктивни маркер за срчане и мождане ударе него „лош“, односно ЛДЛ холестерол (липопротеин мале густине), као и други често мерени, генетски наследни биомаркер – липопротеин(а). Једна студија је показала да Ц-реактивни протеин може да предвиди ризик од болести срца једнако добро као и крвни притисак.

Зашто је упала важна код болести срца?

Упала има кључну улогу у свакој фази настанка и накупљања масних наслага у артеријама, што доводи до стања познатог као атеросклероза, која може изазвати срчани или мождани удар.

Од тренутка када дође до оштећења крвног суда, било због повишеног шећера у крви или дима цигарета, имуне ћелије одмах продиру у то подручје. Те ћелије затим „гутају“ честице холестерола које нормално круже крвотоком, формирајући масни плак који се задржава у зиду крвног суда.

Овај процес траје деценијама, све док једног дана имуни посредници не доведу до пуцања „поклопца“ који обавија плак. То покреће стварање крвног угрушка који блокира проток крви, ускраћује околним ткивима кисеоник и на крају изазива срчани или мождани удар.

Зато је холестерол само део приче; у ствари, управо имуни систем омогућава сваки корак процеса који доводе до болести срца.

Може ли исхрана утицати на ниво Ц-реактивног протеина

Начин живота може значајно утицати на количину Ц-реактивног протеина који производи јетра.

Бројне намирнице и храњиве материје показали су способност да снизе ниво Ц-реактивног протеина, укључујући дијететска влакна из хране попут пасуља, поврћа, орашастих плодова и семенки, као и бобичасто воће, маслиново уље, зелени чај, чија семенке и ланено семе.

Губитак телесне тежине и физичка активност такође могу смањити ниво Ц-реактивног протеина.

Да ли је холестерол и даље важан за ризик од болести срца

Иако холестерол можда није најважнији показатељ ризика од болести срца, он и даље има велики значај.

Међутим, није пресудна само количина холестерола или, прецизније, количина лошег (ЛДЛ) холестерола. Две особе са истим нивоом холестерола не морају имати исти ризик од болести срца. Разлог је то што ризик у већој мери зависи од броја честица у којима је лош холестерол „упакован“, а не од укупне масе лошег холестерола која циркулише у крви. Већи број честица значи већи ризик.

Због тога је крвни тест познат као аполипопротеин Б, који мери број честица холестерола, бољи показатељ ризика од болести срца него мерење укупне количине лошег холестерола.

Попут холестерола и Ц-реактивног протеина, аполипопротеин Б такође је под утицајем фактора животног стила као што су физичка активност, губитак тежине и исхрана. Храњиве материје попут влакана, орашастих плодова и омега-3 масних киселина повезани су са мањим бројем честица холестерола, док је повећан унос шећера повезан са већим бројем тих честица.

Поред тога, липопротеин(а), протеин који се налази у омотачу око честица холестерола, још је један маркер који може прецизније предвидети болести срца него сам ниво холестерола. То је зато што присуство липопротеина(а) чини честице холестерола, сликовито речено, „лепљивијим“, па је већа вероватноћа да ће се задржати у атеросклеротском плаку.

За разлику од других фактора ризика, ниво липопротеина(а) је искључиво генетски условљен, не зависи од начина живота и потребно га је измерити само једном у животу.

Најбољи начин за превенцију болести срца

На крају, болести срца су резултат многобројних фактора ризика и њихове међусобне интеракције током читавог живота.

Због тога је превенција болести срца далеко сложенија од, како се некада мислило, пуког придржавања дијете без холестерола.

Познавање нивоа ЛДЛ холестерола заједно са нивоима Ц-реактивног протеина, аполипопротеина Б и липопротеина(а) даје свеобухватну слику ризика и може помоћи у мотивацији за дугорочну посвећеност основама превенције болести срца.

То подразумева здраву исхрану, редовно вежбање, довољно сна, конструктивно управљање стресом, одржавање здраве телесне тежине и, ако је применљиво, престанак пушења.