Сперма донора са геном који изазива рак коришћена за зачеће скоро 200 деце

Европска банка сперме у Данској, која је продала сперму овог донора, саопштила је да погођеним породицама изражавају „најдубље саучешће“ и признала је да је сперма у појединим земљама коришћена превише пута.

Истрагу је спровело 14 јавних сервиса, укључујући и Би-Би-Си, као део Мреже истраживачког новинарства Европске радиодифузне уније.

Сперма је потекла од анонимног мушкарца који је донор још од студентских дана, од 2005. године. Његову сперму су потом користиле жене око 17 година.

Иначе, донор је прошао све здравствене провере. Међутим, ДНК је у неким његовим ћелијама мутирала. Оштећен је ген TP53 – који има кључну улогу у спречавању ћелија тела да постану канцерогене.

Већи део органа донора не садржи опасни облик TP53, али га садржи до 20 одсто његове сперме. Међутим, сва деца настала од његове сперме имаће мутацију у свакој ћелији свог тела.

Ово је познато као Ли Фраумени синдром за који се зна да носи ризик од 90 одсто за развој рака, посебно током детињства, као и рака дојке касније у животу.

„То је страшна дијагноза“, рекла је за Би-Би-Си професорка Клер Тернбул, генетичарка рака у Институту за истраживање рака у Лондону. „Веома је тешко саопштити породици такву дијагнозу. Свест о томе значи доживотни терет и то је очигледно поражавајуће за свакога.“

Сваке године су потребни МРИ скенирања тела и мозга, као и абдоминални ултразвук, како би се што раније открили тумори. Жене се често одлучују за превентивно уклањање дојки како би смањиле ризик од рака.

Европска банка сперме саопштила је да „сам донор и чланови његове породице нису оболели“ и да се таква мутација „не открива превентивним генетским скринингом“. Рекли су да су „одмах блокирали“ донора чим је откривен проблем са његовом спермом.

Већ забележене смртне последице

Европском друштву за генетику лекари који су прегледали децу оболелу од рака повезану са донацијом сперме изразили су забринутост. Известили су да су међу 67 деце познате у то време, пронашли 23 са варијантом оштећеног гена. Од тога десеторо је имало дијагнозу рака.

Спроведено истраживање говори да је најмање 197 деце зачето спермом овог донора, али то можда и није коначан број јер подаци нису добијени из свих земаља. Такође је непознато колико је ове деце наследило опасну варијанту.

„Имамо много деце која су већ развила рак. Имамо неку децу која су већ развила два различита рака, а нека од њих су већ преминула у веома раном узрасту“, истакла је др Едвие Кеспср, генетичарка рака у Универзитетској болници у Руану у Француској, која је представила почетне податке.

Сперму овог донора користило је 67 клиника за плодност у 14 земаља. Забринутим родитељима се саветује да контактирају клинику у којој су обавили вештачку оплодњу.

Не постоји закон о томе колико пута се сперма донора може користити широм света. Међутим, појединачне земље постављају сопствена ограничења. Европска банка сперме је прихватила да су ова ограничења „нажалост“ прекршена у неким земљама и већ је „контактирала власти у Данској и Белгији“.

У Белгији, једног донора сперме треба да користи само шест породица. Уместо тога, 38 различитих жена је имало 53 деце од истог донора. Ограничење у Великој Британији је 10 породица по донору.

„Немогуће је све тестирати“

Професор Алан Пејси, који је некада водио Шефилдску банку сперме, а сада је заменик потпредседника Факултета за биологију, медицину и здравље на Универзитету у Манчестеру, рекао је да су земље постале зависне од великих међународних банака сперме и да се половина сперме у Великој Британији сада увози.

„Морамо да увозимо из великих међународних банака сперме које је такође продају другим земљама, јер тако зарађују, и ту почиње проблем, јер не постоји међународни закон о томе колико често можете да користите сперму једног донора“, наводи проф. Пејси.

Додаје да је поменути случај „ужасан“ за све, али да је готово немогуће учинити сперму потпуно безбедном.

„Не можете све тестирати. Ми прихватамо само један или два одсто свих мушкараца који се пријаве да буду донори сперме у тренутном аранжману за скрининг, тако да ако га учинимо још строжим, не бисмо имали доноре сперме – ту лежи проблем.“

Овај случај, заједно са случајем мушкарца коме је наређено да престане након што је постао отац 550 деце путем донације сперме, поново је покренуо питања о томе да ли би требало да постоје строжа ограничења.

Европско друштво за људску репродукцију и ембриологију недавно је предложило ограничење од 50 породица по донору.
Међутим, рекло је да то не би смањило ризик од наслеђивања ретких генетских болести.

„Потребно је учинити више како би се смањио број породица које се рађају широм света од истих донора“, наглашава Сара Норкрос, директорка Образовног фонда Прогрес, независне добротворне организације за људе погођене неплодношћу и генетским стањима.

„Не разумемо у потпуности какве ће бити социјалне и психолошке импликације постојања ових стотина полубраће и сестара. То потенцијално може бити веома трауматично“, рекла је за Би-Би-Си њуз.

Европска банка сперме је саопштила: „Важно је, посебно у светлу овог случаја, запамтити да хиљаде жена и парова немају прилику да имају дете без помоћи донорске сперме. Генерално је безбедније имати дете уз помоћ донорске сперме ако су донори сперме прегледани у складу са медицинским смерницама.“

Шта ако размишљате о коришћењу дониране сперме

Сара Норкрос истиче да су ови случајеви „изузетно ретки“ када се узме у обзир број деце рођене од донора сперме.

Сви стручњаци са којима су новинари разговарали наводе да коришћење лиценциране клинике значи да ће сперма бити тестирана на више болести него што то чини већина будућих очева.

Професор Пејси сматра да уколико је сперма увезена, легитимно је поставити питање колико је пута већ коришћена.