Изузетна моћ екстракта белог лука у дезинфекцији уста, ефикасан као и клиничка средства

Студија, објављена у Journal of Herbal Medicine, наводи да средство за испирање уста на бази белог лука може изазвати више непријатности него хлорхексидин, али да пружа дуготрајнију заштиту.

„Хлорхексидин је у широкој употреби као златни стандард међу средствима за испирање уста, али је повезан са нежељеним ефектима и забринутошћу у вези са антимикробном отпорношћу. Бели лук, познат по природним антимикробним својствима, појавио се као потенцијална алтернатива“, објашњавају аутори.

Истраживачи су своје закључке засновали на систематском прегледу који испитује како екстракт белог лука делује у поређењу са хлорхексидином у клиничким условима и да ли може реално да функционише као биљна замена.

Одабрана литература обухватала је насумично контролисана испитивања и клиничке студије различитог дизајна, са ниским до умереним ризиком од пристрасности. У целини, аутори су открили да средства за испирање уста са већим концентрацијама екстракта белог лука пружају антимикробне резултате сличне хлорхексидину.

„Ефикасност је варирала у зависности од концентрације и трајања примене, што је утицало на разлике у резултатима. Неке студије су фаворизовале хлорхексидин због одржавања више Пе-Ха вредности плака/пљувачке, док су друге показале да је екстракт белог лука ефикаснији у одређеним концентрацијама. Међутим, раствор белог лука може изазвати већу нелагодност“, наводи се у извештају.

Нежељени ефекти и разматрања за пацијенте

Иако екстракт белог лука може изазвати нежељене ефекте, они су обично блажи од оних који се јављају са синтетичким хемикалијама. Пријављени проблеми укључују осећај пецкања и непријатан мирис, што може утицати на спремност пацијената да пређу са хлорхексидина на опције базиране на белом луку.

Упркос овим недостацима, њихово проучавање утврдило је снажну клиничку антимикробну активност екстракта белог лука, уз „значајна смањења броја бактерија у односу на почетне вредности… што указује на могућу употребу средства за испирање уста на бази екстракта белог лука као одрживе алтернативе хлорхексидину у одређеним контекстима“.

Аутори препоручују додатна клиничка испитивања са већим бројем учесника и дужим праћењем како би се потврдила „ефикасност и побољшала клиничка применљивост“ белог лука као алтернативе хлорхексидину, који и даље важи за златни стандард међу антимикробним водицама за уста.

Дуга историја белог лука као природног антимикробног средства

Бели лук је одавно препознат као једна од најефикаснијих природних биљака са антибактеријским и антифунгалним дејством. Научна пажња посебно је усмерена на алицин – једињење познато по снажној антимикробној активности. Иако се ботанички сврстава у поврће, бели лук се у кухињи користи и као биљка и као зачин.

Глобална употреба белог лука достигла је око 30 милиона тона у 2024. години. Кина је чинила скоро 80 одсто светске производње и потрошње. Те године вредност глобалног тржишта екстракта белог лука премашила је 15 милијарди долара.

Екстракти белог лука у широкој су употреби у различитим производима који се могу купити без рецепта. Насупрот томе, синтетички агенси као што је хлорхексидин обично захтевају рецепт стоматолога или лекара.

„Антимикробна средства за испирање уста представљају важан допунски елемент у оралној и стоматолошкој нези, делујући против болести узрокованих бактеријама, гљивицама или вирусима који нападају тврда и мека орална ткива. Различите антимикробне водице, било без рецепта или на рецепт, могу се користити у лечењу гингивитиса, каријеса, пародонтопатије, халитозе“, кажу стручњаци.

Све више доказа, али и даље постоје клиничке празнине

Преглед указује на бројне студије које показују антимикробне ефекте екстракта белог лука против широког спектра бактерија, гљивица и вируса.

Такође се наводи да је екстракт белог лука проучаван у областима као што су стоматитис код носилаца протеза, дезинфекција дентинских тубула и интраканална терапија.

„Ове студије допринеле су разумевању антимикробне улоге екстракта белог лука у поређењу са синтетичким агенсима попут хлорхексидина“, пишу аутори.

„Међутим, већина студија је ин витро, варирају у методама и немају клиничку стандардизацију, што истиче потребу за додатним истраживањима како би се потврдила ефикасност белог лука у стоматолошкој пракси. Ова неизвесност представља значајан јаз у литератури о доказима заснованим антимикробним терапијама“, истичу научници.