Читај ми!

Бол никако не треба трпети, а не треба ни пити лековe на своју руку – шта кад заболе глава, кук, кичма...

Сваки пети Европљанин трпи одређени бол, а више од 30 одсто грађана трпи изузетно јак, неиздржив бол. Статистика показује и да је цена лечења бола већа од укупне цене која се издваја за лечење и кардиоваскуларних и малигних пацијената заједно.

О томе како да нелечени бол не загосподари нашим животом и зашто не треба узимати лекове против болова на своју руку, за РТС је говорио анестезиолог КБЦ-а „Др Драгиша Мишовић” др Немања Димић. Стручњаци кажу да бол не треба трпети.

„Оно што је потребно да се зна то је да је бол у суштини један знак, показатељ или аларм да се у организму дешава неко оштећење, или да можда организму прети неко оштећење. Тако да је пожељно се што пре јавите лекару, амбуланти за лечење бола или суспецијали медицине бола јер није поента само лечити бол, него наћи адекватан узрок који доводи тог бола, јер само тако можемо потпуно се да отклонимо док да има бол”, рекао је др Димић.

Др Димић је објаснио и која је разлика између акутног и хроничног бола.

„Акутни и хронични бол се пре свега разликују по дужини трајања. Тачније сваки бол који траје дуже од три месеца се дефинише као хронични. Међутим, постоје разлике и у њиховом настанку, у патофизиологији и у начину лечења. Због тога што хроничан бол је изузетно тешко и комплексно лечити, јер је он често удружен са неким поремећајима менталног здравља, са анксионозношћу, са депресијом. Такав пацијент који се налази у хроничном болу, у ствари се налази у једном зачараном кругу. С једне стране има анксиозност и депресију, то је доказано појачава интензитет бола, а с друге стране хронични бол појачава анксиозност и депресију. Тако да, најбоље је јавити се што пре”, сугерише др Димић.

Свако од нас има другачији праг толеранције, и трпљења бола.

„Бол је индивидуалан осећај. Тачно је да исто оштећење, односно исти стимуланс, неће истим интензитетом болети све наше пацијенте. Неко ће остати изузетно јако бол, некоме ће тај бол бити слабијег или умереног интензитета, али битно је да адекватно прегледамо тог пацијента, значи анестезиолошки, клинички преглед, да саслушамо пацијенте и оно што је најбитније, што ја говорим лекарима у нашој болници, је да саслушамо пацијенте, да им верујемо. Јер не треба занемаривати њихову тегобу, свакако не треба занемаривати тај бол, јер само на тај начин ћемо наћи адекватан терапијски приступ и адекватно успети да излечимо нашег пацијента”, објанио је гост РТС-а.

Центар по угледу на европске и светске 

Др Димић је истакао да је поносан на то што је Центар за бол у КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, од тренутка од када је отворен, 2020. године, за кратко време, како каже, доживео један изузетно велики и брз развој по узору на највеће светске и европске центре.

„У нашем Центру ради један мултидисциплинарни тим, чињеница је да основу чини анестезиолози, али изузетно велику помоћ нам пружају наше колеге, специјалисти, неуролози, радиолози, психијатри, специјалисти физикалне медицине, рехабилитације, и то у ствари јесте, да кажем, циљ када имамо лечење бола. Такође, бавимо се лечењем хируршког бола постоперативном периоду. Ми се бавимо болом свакодневно, лечимо бол који је настао услед спортских и других повреда, лечимо бол који је присутан због карцинома, лечимо бол код остеоартритиса, великих зглобова кука, колена, лакта, код неуралгија – да ли су то главобоље, на пример, или тригеминалне неуралгије, вирусне неуралгије, али свакако, оно што је најчешће, а то је бол кичменог стуба, услед дегенеративних оштећења кичменог стуба и интервертебралних дискова”, каже др Димић.

Каже да организационо, Амбуланта ради уторком и четвртком. Потребно је имати упут, али и да се ипак пацијенти не враћају уколико га немају. Интервентне процедуре се раде два пута недељно, са тенденцијом да се повећа број дана. Недавно су у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” боравили и страни стручници са којима је остварена сарадња у циљу побољшања терапија али и оперативних захвата.

„Супспецијалиста медицине бола доноси одлуку да ли ће бол третирати неинвазивним методама које се заснивају на фармаколошким мерама и мерама физикалне медицине и рехабилитације или интервентне процедуре у терапији бола. Јесте, протокол и говори у прилог томе да прво треба почети са фармаколошким мерама и са физикалном медицином и рехабилитацијом, међутим неретко ми урадимо прво интервентну процедуру са циљем да обезболимо пацијента и да му омогућимо да даље он може да иде на физикалну медицину и рехабилитацију.

Имамо фантастичну сарадњу са стручњацима широм света и Европе, пре свега из Хрватске, из Немачке, Италије, Велике Британије, из Америке, из Чикага, одлазимо код њих на едукацију, они долазе код нас, организовали смо већ један конгрес, сада на јесен се спрема нови конгрес, имамо фантастичну сарадњу са стручњацима и лекарима и из наше земље, мени је драго да видим да све више центара организује амбуланту за лечење бола“, рекао је др Димић и апеловао на надлежне да их буде што више.

уторак, 30. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво