Смањивање желуца – пречица до витке линије или операција која продужава живот

Ко је и када кандидат за баријатријску хирургију? Како да се одлучите ко ће да вас оперише? Када вас и оперише, шта морате да знате – који су ризици?

То су само нека питања која се намећу након вести да је због пацијенткиње којој је позлило након смањења желуца у Турској, авион морао принудно да слети у Београд. Пацијенткиња је преминула.

„Као и многе друге интервенције, баријатријска хирургија је релативно сложена процедура. Од неких раних момената где може да се деси крварење па до попуштања тих шавова којима се прекраја дигестивни тракт – то су стања која се ретко дешавају. Не знам који је био разлог у конкретном случају па је дошло до перфорације шупљег органа и септичног стања“, каже хирург на УКЦС, доц. др Огњен Скробић.

Баријатријски програм захтева мултидисциплинаран приступ. У Клиничком центру тај тим води ендокринолог, професорка Снежана Половина, која је прва адреса, а касније се укључују и нутрициониста, кардиолог, пулмолог, психијатар и хирурзи.

Припрема пацијента за операцију зависи од тога колико је сложено стање – колико пацијент има килограма, коморбидитета попут шећерне болести и хипертензије. Пацијент прво мора да почне да мршави у сарадњи са нутриционистом и да покаже вољни моменат да је спреман да изгуби на килажи.

„Постоји неколико врста захвата. Такозвана „sleeve“ (рукав) интервенција, односно сужавање желуца је најчешћа и она траје око сат времена. Друга по учесталости је гастрични бајпас, у којој се желудац пресеца и прекраја са танким цревом. Почели смо да радимо и нове операције које су прилагођене метаболичкој хирургији, не само у лечењу вишка килограма већ и шећерне болести“, истиче Скробић.

Уколико све прође како треба, пацијент се после два дана пушта да иде кући. Наравно, наводи хирург, битно је да је пацијент у том постоперативном процесу близу и да можете да брзо одреагујете ако приметите нешто сумњиво.