Гени који штите од старења

Генетичари из Ливерпула развили су нову методу која истраживачима помаже да идентификују гене који могу да помогну да се људско тело заштити у току процеса старења.

Тим научника усавршио је нову методу анализирајући гене у различитим типовима ткива изложених старењу код животиња али и код људи.

Анализе, које су укључивале више од пет милиона различитих „мерења" гена, показале су механизме које тело користи да би се заштитило од промена у ћелијама које доноси старост а које као резултат имају дегенерацију мишићног ткива и слабљење менталних функција, посебно памћења.

Како је објављено у часопису „Сајенс", нова метода ће такође омогућити даље интервенције против старења тако што ће се идентификовати гени који показују биолошке промене, као резултат старења.

„Прилагођавање" процесу старења

Истраживачи су установили да неки гени на стања која су повезана са старењем одговарају тако што подижу ниво протеина и тако омогућавају телу да се много ефикасније носи са процесом старења.

„Открили смо нови алгоритам како би смо анализирали податке у микронизовима гена различитих врста и комбиновали податке из мултидисциплинарних истраживања како би смо добили слику како гени реагују на старење целог организма. Овај метод је сличан начину на који научници истражују молекуларне карактеристике карцинома, али први пут се користи у истраживању старења", објаснио је професор Жоао Педро Мегалес са Факултета биолошких наука Универзитета Ливерпул у изјави за часопис „Сајенс".

Према његовој оцени, „истраживања су омогућила увид у процес старења појединих ткива али нису могла да омогуће стварање кохерентног сазнања о старењу целокупног организма".

Научници су, међутим, изузетно задовољни јер резултати истраживања показују да се гени могу „прилагодити" процесу старења и помоћи да се тело заштити или чак успори процес старења.

Комбинујући велики број података добијених из различитих типова ткива такође од различитив врста, они су ипак били у стању да идентификују више примера „прилагођеног понашања гена" код животиња и људи.

Ово, према мишљењу генетичара, показује да тело располаже природним механизмима да одговори на стања повезана са старењем.

„Нашли смо да неки гени, који до сада нису ни на који начин повезивани са старењем, постају, са старошћу, много 'расположенији' да се укључе у заштиту тела. Ове гене можемо користити као биомаркере или 'потписе' старења тако да научницима могу да помогну да развију третман и медикаменте способне да се ефикасно носе са процесом старења", закључио је професор Мегалес.

Целокупни резултати истраживања објављени су у најновијем броју стручног часописа "Bioinformatics".