Жалфија – лековита женска биљка која додаје енергију

Миришљави жбунови кадуље или жалфије сивозеленкасте боје и љубичастих цветова дивље расту у широком појасу Медитерана, али и у Сићевачкој клисури. Како се и за шта употребљава жалфија откривамо у „Тајнама биља”.

Новинар и народни травар Момчило Антонијевић, истакао је да је жалфија дивља биљка, првенствено лековита и медоносна. Медитеранска је биљка и кажу да расте на брду иза мора. Карло Велики чувени франачки цар био је велики љубитељ жалфије и наредио је да ова биљка мора да се гаји у сваком манастиру широм његовог царства.

Жалфија у свом саставу има есенцијална уља која дају тај етерични мирис, садржи танине и још неке лековите супстанце.

„Захваљујући Бројсу фитотерапеуту кренула је мода да се жалфија прво кува па јој се додају све друге биљке. Тада етерична уља испаре. Некада је потребно прескочити уље жалфије, јер може да се изазове конвулзија. Чај од жалфије не треба да пију мала деца, труднице, дојиље, пацијенти са епилепсијом", истакао је травар Момчило Антонијевић.

Истиче да чај од жалфије делује као јак антисептик, зауставља и крварење, па се препоручује за испирање усне дупље. Препоручљива је и код жена у менопаузи, јер је хормонални балансер. Користи се за инхалацију помешана са еукалиптусом. Препоручује се људима који имају проблем са јетром, меша се са наном или матичњаком. Пије се без шећера.

Жалфија се користи и у козметици, меша се са глином.