Телефон ће вам помоћи да забавите нервозно дете, али на дуже стазе то постаје проблем

Са поносом или страхом родитељи данас примећују да њихова двогодишња деца умеју да рукују телефонима и компјутерима боље од њих. Малишани врло брзо науче да пуштају музику коју желе, бирају видео снимке, листају слике.

Први контакт са дигиталним медијима деца у просеку остваре у својој првој години, показују истраживања. То је углавном и период када се малишани суочавају са својим емоцијама. Тада може доћи до нервозе - и код деце и код родитеља, а онда се често спас проналази у телефону.

„Врло често прибегну томе да дете смире пуштајући цртане филмове. Постоји једна клиничка студија која показује да код деце испод седме године, уколико проведу више од три сата на гледање цртаних филмова у току дана, заиста постоје промене у можданом развоју. Oсим тога, цртани филмови знатно утичу на сан детета. Дете често сања те ликове из цртаних филмова или неку од улога, и врло честе су појаве у пракси, да дете добије ноћне море или ноћне страхове“, наводи прим. др Снежана Томић, педијатар.

Вишечасовна забава испред екрана доводи до мање активности, самим тим и мање потрошње калорија и енергије код деце. То је, према подацима, утицало на све већу појаву гојазности. Још један проблем је и што деца неретко једу док гледају цртане филмове.

„Деца просто тада немају свест о томе шта једу, колико једу. Развија се проблем и са жвакањем. Затим, могу да се јаве тегобе са варењем услед гутања ваздуха, када се на тај начин обедује. Тако да је то заиста један сложени проблем“, наглашава Ана Тодоровић, нутрициониста.

Проблем настаје и са моториком, видом и слухом.

„Та деца имају проблем у држању. Врло често су сада промене у скелетној мускулатури. Онда промене на очима, јављају се тикови, сушење, смањење лучења суза, затим, јављају се разне промене да је неопходно да дете носи наочаре. Успорен развој, ограничен вокабулар, и најзад, оно што сматрам да је најштетније, јесте да деца уопште не користе машту“, наглашава педијатар др Томић.

Да пронађу праву меру између виртуелног и реалног ни родитељима није лако – паметни телефони ушуњали су се свима у животе. Решење је, објашњавају лекари, ограничавање времена испред екрана, више игре са вршњацима, али и лични пример.