Умереност кључна у борби против дијабетеса

Све је више показатеља да је умереност најбољи приступ за контролисање шећера у крви код особа оболелих од дијабетеса типа 2. Лекари такве тврдње објашњавају чињеницом да је веће снижавање нивоа шећера у крви исто тако ризично као и остављање на превисокој вредности.

Стручњаци Универзитета у Кардифу у Великој Британији утврдили су да су оболели од дијабетеса 2 који користе инсулин да би шећер снизили до готово нормалне вредности, били под 50 одсто већим ризиком од смртног исхода током трајања студије у односу на испитанике који су користили комбинацију оралних лекова, као што су „метформин" и „сулфонилуера".

Британски научници, међутим, напомињу да је та појава можда последица чињенице да су особе којима је потребан инсулин често старије и болесније од оних којима су довољни орални лекови.

Општи закључак студије коју су спровели експерти са Универзитета у Кардифу је да је најбезбеднији третман дијабетеса 2 узимање таблета које повећавају осетљивост органзима на инсулин, у комбинацији са одређеним начином исхране и физичком активношћу. Осим тога лекари би требало да се труде да пацијенте одрже на таквом третману што је дуже могуће.

Овакав закључак супротан је традиционалном учењу да лекар треба да се потруди да шећер пацијента снизи колико год је то могуће.

Та студија последња је у низу сличних које су се бавиле питањем да ли агресиван тертман да би се остварио готово нормалан ниво шећера у крви дијабетичара може да спречи неке од највећих ризика шећерне болести, као што су инфаркт и шлог.

Истраживање које је спонзорисала Влада САД, чак је обустављено фебруара 2008. године јер се десило да је међу испитаницима на интензивном третману било 20 одсто више смртних случајева него међу онима који су лечени умеренијим средствима.

Дијабетес типа 2, често називан и дијабетесом одраслих, честа је болест у којој долази до неспособности организма да на прави начин искористи шећер и инсулин - супстанцу коју производи панкреас да би смањила ниво шећера у крви након оброка.

Дијабетес у свету поприма епидемијске размере. Процењује се да у свету има око 180 милиона оболелих, а под нарочито великим ризиком да од њега оболе су гојазне особе па се верује да ће наредних деценија, због све учесталије гојазности, бити и све више дијабетичара.

У кардифској студији анализиране су везе између стопе смртности и нивоа шећера у крви код готово 48.000 британских пацијената старијих од 50 година, који су лечени од дијабетеса 2 између 1986. и 2008. године.

Утврђено је да су, како они са највишим, тако и они с најнижим вредностима шећера, под повећаним смртним ризиком - за 79, односно 52 одсто. Најмањи ризик од смрти регистрован је код пацијената са нивоом шећера од око 7,5.

Такође, констатовано је да је ризик од смртног исхода код особа на инсулину био 49 одсто већи него код оних које су лечене таблетама.