Храна за боље памћење

Оно смо што једемо, изрека је позната у многим језицима света. Међутим, „Да ли се сећате шта сте појели?", питање је на које стручњаци све чешће скрећу пажњу.  

Све је више доказа који сугеришу на то да избор хране коју једемо може утицати на когнитивне способности појединца и деменцију.

Анализом података прикупљених током једанаестогодишњег истраживања, стручњаци су утврдили да су најмање опадање менталних функција имале особе које су се храниле у складу са исхраном која погодује регулисању високог крвног притиска. 

Иако нема много података о разлозима таквог дејства мање масне хране и намирница богатих влакнима на менталне способности човека, стручњаци су уверени да су резултати поуздани.

Истраживање је спроведено на више од 3.000 испитаника старих 65 година и више којима је дијагностикован почетни стадијум деменције, али још нису имали симптоме. 

Један од доказа је и чињеница да је хипертензија, то јест повишен крвни притисак, на списку фактора ризика који претходе развоју деменције.

Истраживачи са Државног универзитета Јуте тврде да су особе са наведеним навикама у исхрани имале најбоље резултате на тестовима којима је проверавана концентрација, способност памћења и умешност при решавању проблема.  

Посебан начин исхране који се препоручује особама са повишеним крвним притиском укључује свакодневну употребу најмање три порције производа од целог зрна, млечни производи са мањим садржајем млечне масти, коштуњаво воће, семенке, доста свежег воћа и поврћа (најмање осам порција).

Такође, препоручује се избегавање црвених меса, а пилетина и риба препоручена је у мањем обиму, док слаткише и масноће треба избегавати максимално.

Када је у питању со, иако неки лекари не препоручују дневни унос који премашује 1.500 милиграма, постоје стручњаци који сматрају да може да се толерише количина и до једне кафене кашичице, односно 2.400 милиграма дневно.    

Иако ови савети делују веома познато, резултати студија попут ове спроведене у америчкој савезној држави Јути, пружају додатне аргументе нутриционистима и лекарима који пацијентима иначе препоручују сличан начин исхране.

„Такве навике у исхрани су вишеструко корисне, без обзира на то да ли особа има кардиоваскуларно обољење или не. И за разлику од неких, такозваних дијета, основна правила за регулацију повишеног притиска путем исхране је много више здраворазумска", објашњавају аутори истраживања.

Амерички стручњаци нису прецизно утврдили које компоненте оваквог начина исхране највише утичу на очување менталних способности, као ни које комбинације и количине намирница, али нису због тога хтели да одуговлаче са обелодањивањем овако револуционарних резултата.

Сувише доказа се „нагомилало" да бисмо чекали резултате додатних истраживања који би прецизно дефинисали начин исхране, наводе стручњаци и истичу да исхрана препоручена срчаним болесницима без сумње штити од деменције, тако да и грубе смернице могу, за сада, да буду довољно добра допуна терапији док лекари не открију више детаља.