Прекретница у лечењу рака

Научници су успели да документују хиљаде мутација у ћелијама које због тих промена постају канцерогене, пише часопис „Нејчер" (Nature).

„Током истраживања успели смо, први пут, да дођемо до потпуног генетског кода, односно да идентификујемо све промене у ДНК код рака плућа и рака коже, меланома", изјавио је за Би-Би-Си професор Мајкл Стратон из института Сангер у Кембриџу, који је руководио овим истраживањем.

Стратон је подсетио да је сваки рак последица промена, односно мутација у генетском коду ћелија.

Рак настаје тако што једна од стотина милиона ћелија у нашем организму почиње да се понаша ненормално.

Ненормално понашање те ћелије изазвано је променама у њеном ДНК.

У случају рака плућа, истраживачки научни тим је проценио да је дошло до мутације испитиваних ћелија после сваких 15 попушених цигарета.

Израда мапе генетског састава канцерогених ћелија могло би да доведе у будућности до облика лечења који ће бити прилагођено раку сваког појединачног пацијента.

Ово истраживање се сматра прекретницом, јер нуди наду да ће медицина овладати новим дијагностичким техникама и облицима лечења рака током следећих неколико година.

Тако је угледни британски научно-истраживачка институт "Cancer Research UK" описао истраживање објављено у „Нејчеру" као „велики пробој" на плану налажења лека за болест, која сваке године у свету однесе велики број живота.

Научници су, проучавајући меланом, наишли на 33.000 мутација генетског кода, а готово све су последица претераног излагања сунцу.

Код рака плућа, било је 23.000 мутација, које се углавном могу приписати дуванском диму. На основу тога, стручњаци су израчунали да ћелије просечног пушача мутирају на сваких 15 попушених цигарета.

Пред научницима је сада задатак да изолују малобројне мутације које доводе до рака од осталих, безопасних промена ДНК ћелија.

И професор Стратон каже да је ово прекретница у истраживању рака.

„Од сада ћемо о малигним обољењима размишљати на другачији начин. Размишљаћемо о броју абнормалности и о мутираним генима у сваком појединачном случају. Сваки рак и сваки пацијент биће прича за себе. Идентификовањем гена рака бићемо у стању да откријемо нове лекове и нове терапије које ће бити прилагођене болеснику", истиче Стратон.

То се наравно неће догодити преко ноћи - процењује се да би циљане терапије могле да буду доступне за десетак година.

Иначе, научници широм света у овом тренутку увелико раде на каталогирању свих гена који мутирају у разним врстама рака.

Британија се бави раком дојке, Јапан проучава рак јетре, а Индија малигно оболење уста.

Кина ради на раку органа за варење, а САД мозга, јајника и панкреаса.

Биће потребно још најмање пет година и стотине и стотине милиона долара да би се тај огромни задатак завршио.