Бактериофаг, из СССР-а са љубављу

Слободно се може рећи да ће у постантибиотичком свету инфекција бити лек. Али не инфекција било чиме, већ вирусима који убијају одређени тип бактерија.

Техника се, додуше случајно, користи хиљадама година. Воде одређених река или извора су током историје биле познате по томе што су лечиле одређене болести, попут лепре (губе) или колере. Почетком 20. века научници су схватили да та вода врви од посебних типова вируса који убијају одређени тип бактерија. Нема бактерија, нема ни инфекције.

Добро је познато како вируси делују. Пробијају се у ћелију, инфицирајући њен ДНК и користе њену репродуктивну функцију за производњу нових вируса, који се даље шире и траже нове ћелије. У случају бактериофага циљ су одређени типови бактерија.

Почетком двадесетих година прошлог века, научници у САД и Грузији почели су да изучавају и користе бактериофаге у борби против бактериолошких инфекција. Међутим, у периоду Другог светског рата, западна медицина је оберучке пригрлила чудесну моћ антибиотика, док је СССР наставио да усавршава терапију фаговима (краћи назив бактериофага).

И када се филм премота до данашњих дана, превелика зависност западне медицине oд антибиотика довела је до еволуције у свету микроба и појаву отпорних супербактерија. Зато, према наводима часописа Nature, истраживачи почињу да се окрећу фаговима.

У марту је амерички Национални институт за алергијске и инфекцијске болести навео терапију фаговима као један од начине борбе против отпорности на антибиотике. Осим тога, на састанку америчког Друштва за микробиологију у Бостону, доктор Грегори Реш са Универзитета у Лозани представио је европске планове за Фагобурн - први велики центар за клиничка испитивања терапија у којима се користе фагови у лечењу инфекција код људи.

Фагови - прецизно навођено оружје

Постоје велике предности приликом коришћења бактериофага, јер добре, телесне бактерије преживљавају лечење, што није случај када су у питању антибиотици. Сваки тип фага напада специфичну врсту бактерија и зато нема колатералне штете.

Ипак, доктор мора да зна тачно којим типом бактерија је пацијент заражен. Уколико не зна, мора да направи коктел различитих типова фагова како би осигурао ефикасност терапије.

Било како било, у поређењу са традиционалним антибиотицима, који могу да побију све доброћудне и здраве бактерије и оставе пацијента „на изволте“ некој врсти отпорних бактерија, фагови су много боље решење.

„Антибиотици су велики чекић, а нама треба крстарећа ракета. Фагови могу да представљају то ново оружје“, каже за Nature Мајкл Шмит, микробиолог Медицинског факултета у Јужној Каролини.

Можда и најбоља ствар код бактериофага јесте што не постоје два индетична примерка, па самим тим не постоји опасност да би бактерије временом могле да стекну отпорност.