Слабије памтимо због „Гугла“

Све већа зависност од интернета за брзо проверавање чињеница условљава заборавност код младих генерација. Научници чак тврде да велики број младих гледају на „Гугл" и друге интернет претраживаче као на део сопствене интелигенције.

Психолози Данијел Вегнер и Адријан Вард са универзитета Харвард кажу да сви појединци који чувају информације, фотографије и друге личне податке онлајн имају много лошије памћење и теже се присећају ствари.

„Наше истраживање показује да ми сматрамо интернет као меморијског партнера, некога са ким делимо личне податке. Ми остављамо наша сећање на мрежу као што бисмо то урадили са неким чланом породице, пријатељем или партнером“, написали су психолози у часопису Scientific American.

Скоро свака информација која вам затреба може се пронаћи на светској мрежи путем релативно кратке претраге.

Према њиховим речима, не само да интернет преузима место у нашим животима као спољни извор информација, већ и слаби наше когнитивне могућности.

„Интернет не само да елиминише потребу за другим људима са којима делимо информације, већ и потпуно одстрањује импулс да се неке важне, тек научене чињенице урежу у нашу меморијску банку. Зовемо то 'Гугл ефектом'“, наводе научници.

У једном тесту који су спровели, учесници су се лакше присећали када су мислили да информације нису сачуване. Они који су знали да је све запамћемо на копјутеру су били заборавни, чак и када је од њих експлицитно затражено да запамте одређену информације.

У другом огледу, психолози су замолили студенте Харварда да одговарају на питања из опште културе са или без помоћи „Гугла“, а потом од свих тражили да оцене своју интелигенцију.

Дошли су до запањујућих резултата. Они који су одговарали уз помоћ претраживача оцењивали су своју интелигенцију много боље од оних који су користили само своје знање.

Чак и када се упореде појединци који су одговорили тачно на исти број питања, појединци потпомогнути интернетом оцењивали су своју интелигенцију много бољом оценом од људи који су одговарали „из главе“.

„То показује коришћење претраживача људима даје осећај да је интернет постао део њихових когнитивних капацитета“, образлажу Вегнер и Вард.