Нека ткива у организму старе много брже

Амерички научници су открили биолошки сат утемељен на ДНК који мери брзину старења ткива и органа у нашем телу.

Сат показује да већина ткива стари истом брзином као и тело у целини, али да постоје делови организма који старе много брже, односно много спорије. Болесни органи, на пример, умеју да буду и до десет година и више „старији“ од здравих и то у истом телу.

Тим истраживача са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (UCLA) сматра да би дешифровање механизма рада тог сата омогућило научницима да боље разумеју процес старења, па самим тим и да пронађу нове лекове и терапије које би могле да успоре старење.

„Било би веома занимљиво развити нове терапије које би 'ресетовале' сат и дуже нас одржале младима“, рекао је вођа тима Стив Хорват, професор генетике и биостатистике.

У студији објављеној у часопису Genome Biology, амерички истраживачи наводе да су испитали ДНК око 8.000 узорака из 51 здраве и канцерогене ћелије и ткива. Посебно су анализирали како метилација, природни процес који хемијски модификује ДНК, варира са годинама.

Хорват и његове колеге констатовали су да метилација 353 маркера ДНК непрестано варира током старења, те да може послужити као биолошки сат.

Сат најбрже откуцава до 20 године, а потом успорава. Засад је непознато да ли су промене у ДНК те које изазивају старење или су последица старења.

„Појава седе косе је знак старења, али нико не би рекао да она узрокује старење“, навео је Хорват.

Истраживање је засад довело до занимљивих резултата. Тестови на здравим срчаним ткивима показали су да су око девет година „млађи“, док је ткиво дојки старије од остатка тела, у просеку две године.

Болесна ткива старе различитим темпом. Рак, на пример, убрзава сат у просеку за 36 година.

Хорватова студија показала је, такође, да се биолошки сат може вратити на нулу када се ћелије одрасле особе репрограмирају помоћу матичних ћелија.

Процес конверзије ћелија одраслих особа у ћелије сличне матичним ћелијама, који су открили Џон Гурдон са Универзитета у Кембриџу и Шинија Јаманака са Универзитета у Кјоту, награђен је прошле године Нобелом.

„Тај концепт је доказ да је могуће биолошки сат вратити уназад“, истиче Хорват, чији је следећи корак проучавање начина на који неуродегенеративне и инфективне болести утичу на биолошки сат и обратно.