Боја косе открива здравствене слабости

Гени који учествују у стварању пигмента у коси регулишу бројне процесе у телу и, између осталог, утичу на ризик од развоја различитих болести, открили су научници Универзитета „Харвард".

Меланин који даје коси смеђу боју успорава рад јетре. То отежава разградњу никотина, па су смеђокосе особе осетљивије на утицај те материје, а самим тим повећава се и ризик од развијања зависности.

Такође смеђокоси чешће губе косу у односу на остале. Решење за тај проблем аутори студије виде у узимању 18 милиграма гвожђа или шољице зоби сваког дана.

Особе које имају црвени пигмент чешће су забринуте у односу на остале, јер исти гени који контролишу меланин утичу и на то како тело управља стресом. Такође, отпорнији су на локалну анестезију, поготово ону која се користи у стоматологији, па се дешава да им је потребна и до 20 одсто већа доза.

Црвенокоси имају 50 одсто већи ризик да оболе од Паркинсонове болести. Резултати истраживања показују да свакодневно узимање 400 милиграма фолне киселине може значајно да смањи тај ризик.

Плавокоси имају велике шансе да оболе од настанка макуларне дегенерације, очне болести која може узроковати слепило.

Зато се особама светле косе препоручује поврће богато лутеином који спречава ту болест, првенствено кељ, грашак и спанаћ.

Због светлије пути такве особе имају већу предиспозицију за рак коже.

Прерано оседела коса упућује на разне здравствене тешкоће, али најчешће је то мањак витамина Б12 и поремећаји штитне жлезде.