Алтернативна медицина све присутнија

Према проценама Светске здравствене организације, традиционалне начине лечења користи између 65 и 80 одсто становништва.

Остали, углавном пацијенти са недефинисаним тегобама, прибегавају алтернативној медицини која се у таквим случајевима показала као ефикасна. Пре три године, та грана легализована је и у Србији.

У свету је лекар одавно престао да буде једини који одлучује о избору методе лечења. Пацијент са доктором бира пут оздрављења. Код нас је, поред народне медицине, распрострањена акупунктура, хомеопатија, хиропрактика и реики метода.

„Пре више од две године дошла сам на први реики третман, већ након трећег третмана ја сам осетила велике промене у организму. Почела сам да будем задовољна собом и својим животом", рекла је пацијенткиња Марија Жарковић. Марија данас помаже другима у отклањању здравствених тегоба.

Алтернативна медицина је делотворна, нешкодљива и јефтинија од званичне. Њена предност је, пре свега то што не лечи болест већ пацијента.

„Моје лично искуство показује да је код деце веома добро примењивати хомеотерапију, зато што се показала као јако добра. Ефикасна је код лечења болести, код којих класична медицина нема решење, а то су болести респираторног система", рекла је педијатар Мирјана Мићовић.

Интересантна је чињеница да су се у развијеним земљама алтернативној медицини први окренули људи средњих година, високог образовања и доброг материјалног статуса, у жељи да тај добар живот у здрављу што дуже задрже.

Данас је та врста медицине у развијеним земљама света уобичајен начин терапије оболелих. И Србија трасира пут за још бољу сарадњу званичне и алтернативне медицине.

„Имамо преко 200 дозвола које је издало Министарство здравља, што је велики успех и имамо много здравствених радника, који су на едукацији за различите методе алтернативне медицине", рекао је професор доктор Вук Стамболовић из Републичке комисије за традиционалну медицину.

Према важећем закону о здравственом осигурању, држава неће сносити трошкове лечења алтернативном медицином. У Европи је другачије, и државни фондови покривају трошкове тог вида лечења.