(Не)правилна исхрана

Неправилна исхрана може бити један од основних узрока великог броја болести. Према резултатима једног америчког истраживања, деца која више од четири пута недељно конзумирају „брзу храну" изложена су већем ризику од развоја болести срца и крвних судова у каснијем узрасту.

Стручњаци указују на то да узимање што разноврсније хране, али правилно комбиноване, има суштински значај за правилну исхрану. За поборнике пресне хране здрава је само она намирница која не захтева термичку обраду.

„Воће и поврће су храна, а не прилог", објаснила је драматрург Маја Волк у чијој кухињи већ три године нема меса, већ само пресног воћа и поврћа.

Према речима Маје Волк, исхрана живом храном најприроднији је начин исхране, зове се природна хигијена, а подразумева да постоје само две врсте хране – жива и мртва.

„Ми смо једини облик организма који термички обрађује своју храну. Пресна храна има живе ћелије значи богатство ензима и витамина и јача имунитет", истакла је Волкова.

Исхрана живом храном није дијета, то је, опредељење за здравље и живот, насупрот болести и старењу, сматрају поборници вегана.

„Нерафинисана биљна храна пре свега садржи шећере, а у мањој мери беланчевине и масти што је иделана пропрција хранљивих материја за људе ако је судити по највернијем параметру, људском млеку", тврди саветница за биљну исхрану, Марина Грубић.

Узимање што разноврсније хране, али правилно комбиноване, има суштински значај за правилну исхрану, саветују лекари - не искључујући добробит вегетаријанства или макробиотике посебно за људе који су болесни или не подносе неку врсту намирница.

Нутрициониста Јелена Гудељ је истакла да када говоримо о пресној исхрани као породичној исхрани она се не може препоручити као правилан начин исхране.

„Исхрана пресном храном може да буде корисна у одређеним животним периодима за одређене болести, стања и одређеном, дефинисаном временском периоду. Веома је важно да током тог периода исхране пресном храном особа мора бити под редовном лекарском контролом", навела је докторка Гудељ.

Лекари указују и на опасност од опсесивног трагања за здравом храном што може постати психички поремећај познат као орторексија.

Здрава исхрана такође значи јести у умереним количинама, не пребрзо нити халапљиво, са свешћу о важности уношења хране у организам, водећи рачуна да храна није сувише хладна нити превише врућа, преслана, прекисела или презачињена.