Милунка је (200 пута) рекла „не“!

Сан већине девојака је да једном у животу кажу судбоносно „да". Милунка Дабовић из ивањичког села Маскова, од своје 15. године, бар шест пута годишње, просцима говори „не".

Има 43 године, није се удала, али, каже, не губи наду.

Милункином куму још није изгорела кеса! А како и би, када је на једно исто питање: „Удај се за мене", давала увек исти одговор – "Не!"

И тако, како тврди, више од 200 пута. Ниједан јој се, каже, није свидео, нити цвеће донео.

„Па види се о'ма' особа се види о'ма', особу о'ма' купиш кад уиђе у кућу, значи видиш как'а је понашања, значи, кад проговори 5 ријечи, значи, видиш как'е ријечи проговори, как'е су му ријечи, как'е пушта ријечи, шта можеш да чујеш од њега, значи, лако се особа купи", каже Милунка Дабовић.

Милунка живи са мајком. Сама припрема дрва за зиму, гради шталу, чува стоку и обрађује земљу. И кућу је сама направила.

Комшије кажу да више и не броје просце који долазе у Маскову. Ни Милунка не размишља о броју. Она добро зна какав јој мушкарац треба.

„Да буде лепа особа, да буде добра особа, радник, да буде домаћин, да не буде нека беда, сиромашан, да не буде пијандура, оно, значи, са ким може да се живи нормално, нормалног у душу наћи, паметног у душу наћи", додаје госпођица Дабовић.

Њена мајка Милојка има чврст став: „Шта ме брига, мене Милунка није бирала кога ћу ја, нека бира кога ће".

На питање каквог би зета волела, мајка одговара: „Како се њој свиди тако ће и мени".

До најпознатије удаваче из тог краја није лако ни доћи. Просци из свих крајева бивше Југославије морали су прећи брда. Последњи, из Краљева, био је пре месец дана. Дошао и он празних руку.

Како дошао тако и отишао.

Једно је сигурно, Милунка неће да се уда тек реда ради. Њен сат још куца тако да времена за просце има.