Када је прачовек укротио ватру?

Сурови климатски услови са којима се суочавао прачовек навели су га да почне да користи ватру. Ипак, научници се споре око момента у историји када се то догодило.

Једна група заступа теорију да је од почетка коришћења ватре прошло два милиона година, док друга струја, на основу до сада пронађених остатака, тврди да је тај период много краћи.

Преглед налаза са 141 археолошког локалитета у Европи показује да је редовно одржавање ватре почело у периоду пре 300.000 до 400.000 година, пишу научници из Холандије и САД у академском часопису Академије наука САД (Proceedings of the National Academy of Sciences, PNAS).

Међутим, научници верују да су људи ватром овладали знатно раније него што показује то истраживање, преноси агенција Асошиејтед прес.

Већина археолога сагласна је да се ватра може довести у везу са ширењем људске врсте ван Африке, посебно на територију Европе, где температура пада испод нуле.

Али, иако постоје докази да су преци савремених људи живели у Европи пре око милион година, најстарији трагови редовног коришћења ватре стари су око 400.000 година, наводе научници.

Неандерталци, а затим и сви после њих који су настањивали Европу, наставили су да се редовно служе ватром за грејање, припрему хране и осветљење.

Узимајући у обзир оштру климу, налази су, сматрају научници, јасни, али изненађујући.

Резултати испитивања намећу питање како су људи успели да преживе хладноћу без ватре.

Научници сматрају да су интензивна физичка активност и храна богата протеинима омогућиле људима да се прилагоде оштрој клими. Добро је документовано, наглашавају научници, и да су се ловци-сакупљачи хранили сировим месом и рибом.

Докази о редовном коришћењу ватре старији од 400.000 година нађени су на једном налазишту у Израелу, док је на неким локалитетима у Африци откривено повремено паљење ватре.

Археолог са Универзитета Харвард Ричард В. Врангам, међутим, тврди да је овладавање вештином припремања хране, пре око чак два милиона година, поправило исхрану и допринело развоју мозга, омогућивши настанак савремених људи.

Врангам сматра да недостатак толико старих доказа значи да су нагореле кости и пепео уништени или развејани.

Аутори новог истраживања такве тезе оспоравају, тврдећи да у прилог томе говоре откривене нагореле кости у једној пећини у Јужној Африци.