Ћилибар открио праисторијску тајну

Међународни тим научника открио је више од 700 непознатих врста древних инсеката заробљених у ћилибару (фосилизованој дрвеној смоли) старом 50 милиона година, пронађеном у стенама камбријумског периода у једном руднику у индијској држави Гуџарат.

Откриће, описано у часопису америчке академије наука ПНАС, указује на сродство многих инсеката са врстама које данас постоје, што наводи на закључак да је упркос милионима година изолације, овај регион био биолошки далеко разноврснији него што се досад мислило.

Према важећој теорији о настанку континената, на почетку су на Земљи постојала само два такозвана суперконтинента: Лауразија на северу и Гондвана нешто јужније. Поделом Гондване у доба средње Јуре, пре око 160 милиона година, већи део њене територије остао је у јужној хемисфери, док је други почео да клизи према северу.

То парче копна је плутало океаном више од 100 милиона година брзином од 15 до 25 центиметара годишње, да би се на крају сударило са Азијом и постало оно што данас називамо Индијским полуострвом.

Оборена теорија ендемизма? 

Научници су дуго веровали да је изолација у којој је тај део копна био тако дуго, утицала на формирање јединственог биљног и животињског света.

Међутим, за ову хипотезу, коју биолози називају ендемизам, готово да није било доказа с обзиром на то да у Индији влада углавном тропска клима која је неповољна за очување фосила.

Ново откриће до којег су дошли Јес Руст са Универзитета у Бону и његов тим истраживача из Индије, Немачке и САД, наводи на закључак да се не може говорити о ограниченом распрострањењу организама.

Испоставило се да је већина буба заробљених у ћилибару у сродству не само са инсектима модерног доба, већ и са онима који су живели милионима година раније у разним деловима света, укључујући Азију, Аустралију, па чак и Јужну Америку.

Вођа истраживања, др Руст је изјавио за Би-Би-Си да се то може објаснити повезаношћу копна, највероватније низом мањих острва која су постојала пре судара са Азијом у еоцену.

„Биљке могу да плутају отвореним океаном хиљадама километара, а многи инсекти могу да лете и по неколико километара", рекао је Руст.

„Ретко који инсекти могу да пређу велике водене површине, али зато могу да плутају заједно са биљним материјалом. Постоје и сићушни инсекти које ветар просто разноси", додао је.

Научници су утврдили да је пронађени ћилибар настао од смоле добијене од дрвета Dipterocarpaceae које је расло у древним тропским прашумама, а данас је распрострањено у шумама југоисточне Азије.

До сада су стручњаци веровали да су тропске прашуме настале у миоцену, пре око 20 до 25 милиона година.

Недавно откриће, међутим, доводи у питање ту теорију. Дејвид Грималди са Америчког природњачког музеја, један од коаутора студије, рекао је да су кишне шуме старе барем 60 милиона година.