Титаник потонуо због случајне грешке?

Одувек се мислило да је Титаник потонуо због тога што је пловио пребрзо и да је посада уочила санту леда у коју је брод ударио када је већ било прекасно.

Једна нова књига, међутим, открива да је за потонуће најлуксузнијег и највећег путничког брода с почетка 20. века, у коме је страдало више од 1.500 људи, одговоран кормилар који се успаничио и скренуо брод у погрешном правцу.

У књизи "Good as Gold" (Злата вредан) пише да је брод имао техничке могућности и довољно времена да избегне катастрофу.

Када је уочио санту леда, први капетан брода Вилијем Мардок наредио је да се скрене удесно, али је кормилар Роберт Хичинс погрешно схватио његову наредбу и окренуо брод на другу страну.

Кобна грешка је одмах исправљена, али је на жалост било прекасно јер је брод већ ударио у санту.

Потом је донета катастрофална одлука. Наиме, путници и посада би се вероватно спасли да је брод стао, али је одлучено да се пут настави чиме је вода још брже надирала кроз пукотину.

Најближи брод био је удаљен четири сата. Да се брод није кретао, вероватно би издржао толико на површини и људи би били спасени, наводи ауторка књиге лејди Луиз Патен, унука другог официра на Титанику, Чарлса Лајтолера, који је преживео катастрофу и заташкао истину јер се плашио да ће власници брода банкротирати, а његове колеге остати без посла.

Лајтолерова унука је, међутим, одлучила да након готово сто година напише књигу и открије праве разлоге једне од највећих светских катастрофа.

У изјави за лондонски Телеграф испричала је да је праву истину о трагедији Титаника чула од своје баке када је имала 16 година, али да је она чувана у тајности како не би наудила репутацији ратног хероја - њеног деде.

„Моја мајка је инсистирала да прича остане у тајности, међутим, 40 година касније, када су она и бака већ одавно умрле, схватила сам да сам једина особа која зна шта се заиста догодило у ноћи 14. априла 1912. године када је Титаник потонуо", објаснила је лејди Патен.