Откривено богатство Јадрана

Најновија истраживања животињског света у Јадрану показују да има далеко више животиња него што се до сада мислило. Поред бројних врста делфина, морских корњача, забележене су и готово неухватљиве врсте китова. У јужном Јадрану примећен одрасли кит дуг 18 метара.

Италијанско-хрватски истраживачки тим је, током двонедељне експедиције, прелетео готово 20.000 километара изнад Јадранског мора и тиме je први пут у историји направљен детаљан преглед животињског света.

Снимци које су забележили показују да у Јадрану има далеко више животиња, поготово морских сисара, него што се до сада мислило, пише Јутарњи лист.

Истраживачки тим видео је на хиљаде главатих желви (врста морских корњача - Carreta carreta), стотине делфина, морских паса, великих ража и чак пет примерака готово неухватљивих врста китова.

Највеће изненађење екипи је припремио Cuvierov кљунасти кит, врста коју је готово немогуће опазити, јер се најчешће креће у великим дубинама, а снимљен је у албанском делу Јадрана.

"Угледали смо чак три одрасла кљунаста кита и младунче. Међутим, не знамо да ли се младунче окотило у Јадрану или су китови само накратко свратили. Китове је тешко видети јер се задражавају у великим дубинама и могу ронити више од пола сата", објашњава један од чланова експедиције.

"Још невероватније је било видети толики број делфина. Током 18 дана експедиције, делфине смо видели готово 1.000 пута. Били смо изненађени и бројем пругастих делфина, као и главатих желви у северном Јадрану. Знали смо да све те врсте живе у Јадрану или повремено дођу, али нисмо могли да верујемо да ћемо их видети баш толико. Ако смо их из зрака снимили на стотине, значи да их у дубинама има много више", оцењује члан истраживачког тима Плави свијет.

"Међутим, колико тачно примерака сваке врсте живи у Јадрану, не може се закључити на основу овог прелета. Немамо ни историјских података по којима бисмо упоредили стање и могли закључити да се број животиња у Јадрану повећава. Можда их је и пре било толико, можда више, а можда мање", објашњава Драшко Холцер из Плавог свијета.

Јадран - омиљено место морских сисара

Поред Холцера, у авиону су били Катерина Фортуна, координатор пројекта, и Елио Филидеа из Института за заштиту и истраживање животне средине из Рима.

По свему судећи, Јадран је омиљено место морских сисара, али и морских корњача. У северном Јадрану виђено је чак 1.000 главатих желви. Код Јабучке котлине забележен је већи број морских паса модруља и голуба ухана - заштићене и угрожене врсте раже која може да нарасте и преко пет метара.

Међутим, право изненађење чланове експедиције дочекало је у јужном Јадрану. Видели су одраслог великог кита дугог око 18 метара у близини Палагруже и мноштво главатих делфина који су сматрани врстом која у Јадран повремено улази из Средоземног мора.

Тако велики број упућује на то да можда живе у Јадрану, пише Јутарњи лист. Исто је и са пругастим делфинима, за које се такође сматрало да су само гости у водама региона.

Са друге стране, краткокљуни обични делфин, некада најбројнија врста, током експедиције није примећена у Јадрану.

Истраживачи су се понадали да је ова врста можда преживела у дубоким водама јужног Јадрана, међутим, ни тамо их више нема, а ретка је и у Медитерану.

Добри делфини, врста због које је цео пројекат и покренут, виђени су у свим деловима Јадрана.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 21. август 2025.
22° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом