Венчање „из пакла“

На фотографијама се то не види, али Вилма (30) и Пол Кeсиди (50) из Мелтон Моубраја у Енглеској су се на сопственом венчању много пута ухватили за главу, очајни и у неверици, али нису одустали.

Идемо редом, пажљиво пратите.

Новопечени младенци су у ванбрачној заједници живели десетак година. Пол поседује успешну шпедитерску фирму, имају двоје ванбрачне деце, ћерку од седам година и сина од 18 месеци, још је само остало да коначно озваниче своју везу и на тај начин заокруже предивну декаду иза себе.

Међутим, венчање се претворило у најгори дан у животу!

„Кола су кренула низбрдо" и пре саме церемоније, још током припрема у младиној кући. Кензи Гедеркол, син Полове сестричине који је требало да носи прстен, имао је напад, и лекари болнице у Нотингему су му једва спасили живот.

„Седео је испред мене, и одједном су му се очи преврнуле, у секунди је помодрео у лицу и пао", препричава млада. Пре него што је стигла хитна помоћ, вештачко дисање му је дала његова бака.

Затим је пред црквом Свете Марије Полова мајка доживела блажи инфаркт. Интересантно да се иста екипа хитне помоћи поново нашла пред младенцима.

„Потрчао сам ка њој. Пријатељ ју је већ расхлађивао. Мама је инсистирала да наставимо по плану", каже Пол.

Лошој срећи ту није био крај. Онда је једна од гошћи, најближих пријатељица, обавештена да јој је умро отац.

„Шта сам могао да јој кажем? Добра нам је пријатељица и саосећали смо са њом", Полов је коментар.

Шта још може да се деси? 

А онда је 170-оро гостију прешло у ресторан, верујући да је ту крај ружним дешавањима.

Но, нису питали децу шта мисле о томе. Сејди и Пол, ћерка и син младенаца, у одвојеним незгодама су пали, разбили главе и завршили са посекотинама у болници.

„Ово је највероватније било најбаксузније венчање откако су људи почели да се жене, али нисмо желели да одустанемо. Годинама смо одлагали овај дан и када смо коначно одлучили да се венчамо, све је било против нас. Најважније је, ипак, да смо постали муж и жена", рекао је Пол.

И за крај, Пол се нешто пре поноћи вратио до ресторана где му је био паркиран аутомобил. Желео је мајци да однесе лек у болницу. Но, возило је било закључано на хотелском паркингу. Морао је да иде по сестрина кола.

„Осетили смо олакшање на крају дана. Шта би то још могло да се деси?", запитао се средовечни младожења.

Наредног јутра сви су бар мало одахнули, јер су деца отпуштена из болнице на кућно лечење, па су Вилма и Пол добили прилику да почну „дозирано" да се радују меденом месецу у Америци, планираном за јесен.

Млада је била на неки начин задовољна: „Дан је био ноћна мора, половично диван. Као да неко није желео да се венчамо. Али успели смо".