Срећан рођендан Великој улици

Мадриђани и туристи посматрали су како краљ Хуан Карлос открива макету Гран Вие, на истом месту где је његов деда, краљ Алфонсо XIII пре стотину година положио камен темељац с намером да повеже западни и источни део града и центар ослободи гужве која се правила у лавиринту уличица.

Више од 300 зграда порушено je у око педесет улица да би изникла готово километар и по дуга авенија.

Од тада је Гран Виа симбол модерног Мадрида и политичких, економских и културних промена у Шпанији, које су пратиле и промене имена.

Улица се најпре звала ЦНТ по једном синдикату, током Грађанског рата носила је име Совјетског Савеза, да би је Франциско Франко преименовао у Хозе Антонио, по оснивачу Фаланге, политичке партије основане тридесетих година 20. века.

Мадриђани су је увек звали Гран Виа, али су јој име званично вратили тек 1981. године.

Ту је изграђен први градски облакодер од 89 метара. Из зграде „Телефонике" је, на пример, Ернест Хемингвеј слао извештаје из грађанског рата од 1936. до 1939. године, а ту се одиграва и завршна сцена његовог романа „Сунце се поново рађа".

Житељи шпанске престонице који живе у Великој улици, како још зову Гран Виу, сматрају да је у питању најлепша мадридска улица са најспектакуларнијим зградама, једна врста отвореног споменика.

Један од најпознатијих догађаја збио се давне 1928. године када је борац с биковима позван да у Гран Вии заустави одбеглог бика који је повредио више пролазника.

Пре тринаест година, 50 000 аутомобила чекало је да Пенелопе Круз сними сцену за филм „Ванила скај".