Када ће Београђани опет испијати кафу под „Липовим ладом“, а када у „Последњој шанси“

После више од осам деценија рада ресторан „Голф” на Кошутњаку закључао је своја врата. Београдска аутобуска станица прошлог месеца расписала је јавни позив за његову продају. У њему се између осталог наводи да је разгледање могуће до 7. октобра, због чега је екипа Београдске хронике садашњег власника питала да ли има заинтересованих купаца, али до емитовања прилога и објаве текста, одговора није било.

„Објекат је направљен пре Другог светског рата као `Голф клуб`, а овде је изабрано на једном месту као да буде школска радионица. Пола особља из `Голфа` прешло да ради на руководећа места у `Интерконтиненталу` у то време. То су баш били добри кадрови, што се тиче конобара и кувара”, каже кувар Милан Стојановић.

Башта под крошњама липе и храста која је увек била пуна, сада је запуштена. За карираним столовима су некада седели амбасадори, Тито, Александар Ранковић, а редован гост био је и Здравко Чолић.

У том ресторану 1956. године један од најбољих српских кувара Милован Мића Стојановић осмислио је рецепт за Карађорђеву шницлу.

„Гошћа која је радила на Радио Београду и причала о водостању на руском, била је чест гост ресторана. Пожелала је да поједе кијевски котлет. Наравно, у то време није било снабдевање, баш као данас, да што смо пожелели да имамо у сваком тренутку, све врста меса. Отац није имао ни пилетину, ни маслац, те је питао да ли може нешто слично да направи. Искористио је у том тренутку телетину као најмекше месо које има у кухињи и зрели кајмак од кога се и прави маслац или путер. Уроловао је испоховао као и кијевски котлет, гошћа је била изузетно задовољна. Питала је како се зове јело, и он је у духу српско-руског пријатељства рекао шницла `Карађорђе`”, поделио је причу свог оца – Милан Стојановић.

Није „Голф“ једина култна београдска кафана која чека боље дане. „Липов лад“ на Звездари затворен је у јануару ове године.

Објекат и парцела сада су у власништву „НББ некретнина“. Још у јулу су рекли да су у току преговори са потенцијалним закупцима и да ће јавити какви су планови када буду имали више информација. Екипа РТС-а је питала докле се у међувремену стигло са преговорима, али није добила одговор.

„Треба напоменути да су се ту, до Другог светског рата, када је владала велика неписменост, одређеним данима доносиле новине. Онај ко је знао да чита, он је ту читао новине, а остали су слушали, тако да је власник ресторана остваривао одређени профит управо због тих новина које је народ ту чуо”, причао је хроничар Видоје Голубовић.

А када ће први гости поново сести у „Последњу шансу“ још се не зна. Више од годину дана је затворена.

Из компаније „Еурека бар”, која је тренутно закупац, рекли су да очекују да ће се гости вратити на јесен. Иако је она стигла, објекат је и даље затворен.

Наша екипа није затекла раднике, али се кроз стаклена врата локала види да су започети неки радови. Тада су нашој екипи такође рекли да због духа времена и емоција које ово место носи, неће реконструисати простор, већ ће само побољшати ентеријер, како би омогућили генерацијама које долазе да виде где су уз кафу седели Васко Попа, Момо Капор и остали великани, али и комшије. Када ће гости то моћи да виде, од закупца, до емитовања прилога и објаве текста није стигао одговор.