Медведић без маме нашао утеху у плишаној играчки и људима у костиму медведа

Рукавице, крзнени капут и маска медведа – тако изгледа унифома запослених у Друштву за заштиту животиња у Сан Дијегу који брину о младунчету црног мредведа које је остало без родитеља.  

Младунче, које је имало скоро два месеца када је примљено, најмлађи је црни медвед о коме се организација икада бринула, према речима Оутум Велч, менаџерке операција за дивље животиње овог Друштва и једна од запослених која брине о младунчету.

„У том узрасту, био би са својом мајком 24/7 и не би смео да излази из јазбине. Сигурно не би могао да преживи сам у дивљини, тако да ће бити у склоништу око годину дана“, наводи Велчова.

Циљ је да се младунче на крају врати у дивљину, а костиме медведа које носе треба да смање ризик да се медведић навикне на људе.  

Али да ли костими заиста могу да убеде младунче да се о њему брину други медведи?

Према речима Велчове, могу. Недавно су обавили тест и када су ушли у његов ограђени простор без костима како би се уверили да ли их младунче препознаје као људе, медведић се уплашио и побегао на дрво.  

Запослени носе праве крзнене капуте који су им донирани, а да би били још уверљивији, држе их у затвореним контејнерима са сеном набављеним из локалног резервата за дивље животиње у којем се налазе и медведи. Велчова објажњава да сено помаже да крзно добије мирис црног медведа.

„Сада не знамо да ли нас гледа као сурогат мајке“, додаје. „Имам осећај да је то више као да смо му другари за игру, као његова браћа и сестре, који долазе, и ако жели да се игра са нама, преусмеравамо га на његове плишане медведиће.“

Уз плишане медведиће, ограђени простор за младунче је такође пун донираног крзна, сена са мирисом црног медведа, дрвећа и мноштва места где се може да се пење и скрива што треба да имитира јазбину.

Младунче спава и крије се испод једног од већих плишаних медведа, за кога Велчова мисли да га доживљава као своју мајку.

„Овај велики плишани медвед му је пружао утеху. Када нема нас, тражио би склониште поред њега, одмарао се уз њега, дремао и мазио“, објашњава менаџерка.

Такође, запослени уче медведића вештинама које би га научила мајка, попут пењања, проналажења инсеката за јело и прављења гнезда.

„Било је дивно видети га како напредује“, каже Велчова. „Сећам се првог пута када је појео бубу, копао је по земљи и изабрао бубу и појео је, што је било сјајно.“

Исту стратегију ношења маски током бриге о младим дивљим животињама у овом уточишту су користили и када су хранили младунце ракуна и којота на флашицу. Наглашавају да је то јако важно јер су младунци дивљих животиња веома подложни утицајима.

„Ми ово радимо из чисте љубави“, наглашава Оутум Велч. „Срећни смо што помажемо овим животињама и што их враћамо у природу, а највећа награда нам је да их видимо како напредују у дивљини.“