Древни хлеб постао хит – археолози открили рецепт, пекари га умесили, а сада не могу да направе довољно векни

Пре око 5.000 година, неко је закопао комад загорелог хлеба испод прага куће у ономе што је данас град Ескишехир у централној Турској. Археолози су га откопали у септембру 2024. године током ископавања на локалитету Кулуоба Хејук, насељу из бронзаног доба које се проучава већ деценијама. Изузетно очуван хлеб изложен је у Археолошком музеју у Ескишехиру од 28. марта.

„Ово је најстарији испечени хлеб који је пронађен током ископавања и углавном је сачувао свој облик“, рекао је за АФП Мурат Турктеки, археолог и директор ископавања.

Анализом је утврђено да је хлеб направљен од крупно млевеног брашна емера — древне сорте пшенице — уз додатак семена сочива и листа биљке који је коришћен као природно средство за квашење. Раван као палачинка и округлог облика, хлеб има пречник од око 12,7 центиметара.

Желећи да виде да ли рецепт може да се поново направи, локалне власти су контактирале пекару „Халк Екмек“ у Ескишехиру. Пошто древно семе емера више није доступно у Турској, пекари су користили пшеницу кавилџа — блиску сродницу — заједно са булгуром и сочивом како би што верније приближили оригиналне састојке.

И изгледа да је — укусан. Прва тура се распродала за само неколико сати, а пекара од тада дневно продаје око 300 векни „Куллуоба хлеба“. Уз субвенције градских власти, хлеб се продаје по цени од само 50 турских лира (око 1,30 америчких долара).

Још један занимљив аспект овог хлеба је што је направљен од житарица отпорних на сушу, што је заинтересовало и археологе и локалне званичнике. Турска тренутно узгаја културе које троше пуно воде, попут кукуруза и сунцокрета, али је пшеница кавилџа отпорна и на сушу и на болести.

„Наши преци нас нечему уче. Као и они, требало би да се окренемо културама које мање захтевају воду“, рекла је за агенцију АФП градоначелница Ескишехира, Ајше Унлуџе.