Од дворске јахте до заборава – каква судбина чека краљевску јахту испод савског моста

Много бродова и само један капетан. У радионици Ђорђа Латовљевића је као у правој луци, у којој бивши капетан љубав и страст према бродовима показује правећи макете. Има их око стотину, а у кући у Влашком Пољу четрдесетак. Сада приводи крају рад на једном посебном броду.

„'Драгор' је краљевска јахта коју је краљ Александар купио у Немачкој. Брод је био права јахта, у ствари није био путнички брод него јахта. Иначе је јако добро одржаван, пошто га је војска чувала, шведски котлови су били готови као нови, бронзирани, сачувани у оригиналу“, каже капетан у пензији, Ђорђе Латовљевић.

Брод „Драгор“ изграђен је давне 1928. године, а после Другог светског рата променио је назив у „Крајина“. Обележио је живот једног краља, цара и маршала.

Са три салона, два апартмана и 18 двокреветних кабина, луксузна челична јахта, са палубом од махагонија, највише времена провела је у морнарици Краљевине Југославије.

Брод је у једном тренутку на кратко био поклоњен бугарском цару Борису. „Крајина“ је била позната као Титова јахта, али неки подаци говоре да је Тито на њу крочио два до три пута у животу. Касније је била у власништву златаре Мајданпек, која га је на крају продала.

„Власник који је купио је хтео да претвори то у кафану, тако да је те котлове извадио и продао. Тако да је брод мало и оштећен, оџак је скинут, пошто је избачена та парна машина јер је брод са парном машином био далеко тежи, брод је више испливао и пореметио му се стабилитет“, наводи Латовљевић.

Лепи плави Дунав на Сави

На левој обали Саве, испод Старог железничког моста смештен је брод „Крајина“. Овде је сниман филм На лепом плавом Дунаву, али је 2007. године избио пожар и тешко га оштетио. Све до данас овај брод се није опоравио.

„Када би држава била спремна да се нешто уради било би прелепо да се брод обнови и верујем да не треба ту великог улагања с обзиром да је корито јако добро. Сад горњи део, тај што је изгорео фактички требало би испескирати лимове унутра, урадити ентеријер, направити зидове, прозоре и средити. Верујем да не треба много средстава да се то среди, а мислим да би била велика атракција да буде у пристаништу као брод музеј“, истиче Латовљевић.

Иако је Музеј науке и технике успео да заштити брод, као техничко културно добро, судбина му је више него неизвесна. Последњи пут ова лађа привукла је пажњу јавности 2016. године када су под набујалом Савом везови „Крајине“ попустили и када је пуком срећом избегнута већа штета.

„Животни сан ми је да направим тај музеј да сутра када ја умрем се ово не развлачи што сам ја направио. Ово је историја, од појаве парног брода од 1862. када је кнез Михаило купио брод 'Делиград'. Од тада па све до појаве првог гурача на Дунаву. Од овог до овог брода, све. Комплетна историја. Само још да ово народ види“, наводи капетан у пензији.