У зидовима катедрале у Вилњусу пронађене средњовековне краљевске круне, прстење, симболи и накит

Краљевске регалије из 16. века пронађене су у зидовима испод степеништа катедрале у Вилњусу, где су лежале сакривене од почетка Другог светског рата 1939. године.

Тим стручњака открио је предмете 16. децембра користећи ендоскопску камеру како би истражио рупе и пукотине у зидовима подземних одаја катедрале.

Откриће краљевских предмета објављено је пре неколико дана, а Миколас Сотинценка, портпарол бискупије Виљнуса, објаснио је да су откривени предмети првобитно сакупљени 1931. године након што је поплава оштетила крипту катедрале и открила саркофаге три члана краљевске породице из 16. века.

Краљевско знамење, направљено за потребе сахрањивања и постављено у саркофаге, укључује неколико круна, прстење, ланце, жезло, сферу и плочице са именима.

Пронађена краљевска круна припадала је Александру Јагелону, великом литванском кнезу и краљу Пољске, који је владао од 1461. до 1506. године.

Друга круна, ланац, медаљон и прстен припадали су краљици Елизабети од Аустрије (из династије Хабзбург), која је живела од 1436. до 1505. године.

Откривена је још једна, трећа, круна, а заједно са жезлом, сфером, три прстена и ланцем припадала је краљици Барбари Радзивил. Обе краљице биле су супруге Жигмунда Другог Августа, последњег владара из династије Јагелона.

Династије Јагелона и Хабзбурга биле су међу најмоћнијим европским породицама тог времена и утабале су пут златном добу и периоду пољске ренесансе.

„Посмртни предмети краљева Литваније и Пољске су непроцењива историјска блага“, каже надбискуп Гинтарас Грушас, додајући да се ради о „величанственим златарским и јувелирским делима“.

Предмети су били умотани у новине из септембра 1939. године пре него што су сакривени испод степеништа крипте катедрале у Вилњусу.

Сви пронађени предмети били су стављени у саркофаге када су чланови краљевске породице сахрањивани и нису били ношени док су били живи, већ су уместо тога направљени након њихове смрти како би са њима били покопани.

„То показује обичаје сахрањивања и одавања почасти из тог времена. Откриће је од изузетне важности за нашу државност, пошто показује да је катедрала Вилњуса била некропола елите Велике кнежевине Литваније“, наводи се у саопштењу надбискупије.