Читај ми!

Глобус као статусни симбол и релативна слика света

У све нестабилнијој гео-политичкој ситуацији у свету, границе и топоними, скоро преко ноћи, могу да се промене. Зато се поставља питање, колико су људима данас, у време када царују апликације, навигације и интерактивне мапе, неопходни глобуси.

Да ли се глобална нестабилност одражава на рад чувара објективне слике наше планете – картографа? Сви се сећамо глобуса са часова географије, али и глобуса са којим се Чарли Чаплин поигравао у филму Велики диктатор.

Но, у ери апликација попут Google Maps и Google Earth поставља се питање да ли производња оваквих глобуса уопште има смисла?

Глобус – тежња да нађемо своје место у свемиру

У североисточном Лондону где се они и даље производе, кажу не само да има, већ да у производњи и сами користе поменуте апликације.

Произвођач глобуса Питер Белерби сматра да је Google Earth „запрепашћујуће добар“.

„Не знам како смо пре његовог настанка ишта могли да урадимо. Kористим га свакодневно и од невероватне је помоћи у животним приликама. Међутим, Google Earth  нас не инспирише. Не пратимо слике улица на тој апликацији, јер су фотографије сирове, без неког естетског критеријума. Глобус нас повезује са планетом на којој живимо“, истиче Белерби.

Питер Белерби сматра да је жеља да купимо глобус у дигиталној ери, одраз древне тежње човека да нађе своје место у свемиру.

Глобус као уметничко дело

Глобуси фирме Белерби плод су великог тимског и прецизног рада неколицине уметника.

Шеф производње Еди да Силва објашњава да је сфера је у својој суштини изузетно изазовна.

„Пре свега зато што је ручни рад, а то узрокује мрешкања и наборе по површини. Уклопити линије упоредника са границама држава и свим натписима додаје још један слој сложености. На равној површини такво поравнавање је сваки пут скоро савршено“, каже Да Силва.

Субјективни глобус

Иако би оваква слика наше планете требало да буде објективна, свако од нас другачије доживљава мапу света.

Обично наше око подсвесно полази од редоследа, који смо научили у школи.

У нашем случају, око прво тражи Србију, па Балкан, а затим Европу и остатак света.

„Свака држава има сопствени угао гледања на мапу света. Зато је картографија суштински изузетно националистичка“, сматра произвођач глобуса Питер Белерби.

Глобус као статусни симбол

Први човек престижног Музеја историје науке Випл у Kембриџу Џошуа Нал воли да прати израду глобуса у североисточном Лондону.

Сматра да је глобус изгубио првобитну утилитарну сврху у навигацији и образовању.

„Глобус је најчешће предмет престижа и гламура. Његова моћ је већа од моћи мапе, јер он стоји у простору као предмет престижа и симбол знања, ерудиције и политичких интереса његовог власника“, објашњава директор Музеја историје науке Випл, Џошуа Нал.

Власници варирају од богатих и славних, преко колекционара, до филмских продуцената.

Најјефтинији глобус кошта око хиљаду и по фунти.

Највећи модел, Черчил, пречника 127 цм, достиже вртоглаву цену од седамдесет девет хиљада фунти.

Глобус по политичкој мери купца

Све нестабилнија геополитичка слика, али и локалне законске регулативе, одражавају се на жеље купаца.

Питер Белерби истиче да за кинеско тржиште Тајван мора да буде означен као кинески Тајпеј само да би глобус прошао царину.

„У Индији могу да завршим у затвору на шест месеци уколико не нацртамо границу са Пакистаном онако како је види влада у Њу Делхију“, тврди он.

Kао што смо видели, сви глобуси су једнаки, само су неки, да парафразирамо Џорџа Орвела и његову Животињску фарму, једнакији од других.

недеља, 26. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије