Има ли спаса кад заборавите торту у трамвају

Годинама се у погону ГСП-а у Земуну чувао један бицикл, давно заборављен у аутобусу. Не заборављају путници само документа, кишобране и рукавице. Диспечери су једном у аутобусу пронашли и заборављену торту. Где завршавају ствари које грађани заборављају у превозу?

Ко нема у глави, нађе код диспечера. Ако има среће. А како изгледа када се човек на срећу ослања?

Путници заборављају у превозу разне ствари, али најчешће не знају коме да се обрате.

Када заврше смену, возачи јавног превоза имају обавезу да, пре него што оду у гаражу, возило и прегледају. На седиштима често пронађу личне ствари путника – најчешће кључеве, телефоне, новчанике. Деца заборављају ранчеве, опрему за школу, одрасли лична документа, кишобране, цегере...

„Заборављају кофере, ташне, торбе, гардеробу. Најупечатљивији случај је био када је жена заборавила торту у трамвају и дошла по њу после три дана да пита да ли је неко нашао торту“, каже отправник Душко Мирјанић.

Али је торта ипак неком другом засладила дан. Да би побегла од контроле због карте једна путница замало да плати гајбом парадајза. Заборављену гајбу је ипак нашла код диспечера.

„Заборављене ствари које се нађу у возилу, било да их је неко од путника нашао, што се најчешће дешава, а возач чим дође до отправничке кућице, он то предаје. И сви позиви које путници упућују диспичерском центру, ми дамо број отправника“, објашњава Славица Стевановић, менаџер за односе са јавношћу ГСП.

Према њеним речима, у Погону Земун остао је бицикл који је годинама чуван.

Ако отправник пронађе лична документа, процедура налаже да обавести МУП или банку. Због тога се документа најчешће врате власнику.

Са стварима је ипак другачије, оне се не могу чувати заувек, па ако приметите да сте нешто изгубили, одмах се јавите надлежнима. И држите се оне народне – Ко нема у глави, има у ногама. Ногама, што пре до диспечара.