Кад грешке и транскрипција преименују улице

Нема више дилеме – улица која спаја Булевар Краља Александра и Улицу Краљице Марије зове се Карнегијева иако на таблама, али и у документима неких станара пише другачије. И није то једина улица у граду око које се споре и лингвисти.

Како се каже – Карнегијева или Карнеџијева улица? Када треба да се састанете са неким у тој улици може доћи до неспоразума, али прави проблем може да настане кад касне рачуни због грешке у називу улице.

Колико то једно слово значи у личним документима, најбоље знају станари Карнегијеве – Карнеџијеве.

У називима неких улица у Београду, који су исписани на старим таблама поткрале су се грешке. Има оних чији називи нису у добром падежу, на неким таблама су скраћена имена или недостаје слово.

Тако се Зоолошки врт не налази у близини Улице Тадеуша Кошћушког, већ Тадеуша Кошћушка. Улица Виктора Игоа дуго је носила погрешан назив Виктора Ига. У Љермонтовљеву улицу идемо по личну карту, не у Љермонтову.

„То је грешка у правопису, има таквих не једна него више. Али нису оне одлучујуће. Сви они који знају ко је Љермонтов, који су га читали, споразумећемо се, али незгода је што то иницира да немају појма о коме је реч и онда код таквих имена које се другачије мењају код нас праве велике забуне и збрке“, објашњава Александар Јерков, професор српског језика и књижевности.

Неки ће у шали рећи „Дух Чарлија Чаплина поиграо се онима који су одређивали име улице“. На старој табли пише Улица Чарли Чаплина, нова је Чарлија Чаплина. У Улици Хусињских рудара стоји Хусинских рудара.

Називе улица и тргова усваја Скупштина града на предлог Комисије за споменике и називе улица и тргова у чијем саставу раде и језички стручњаци који контролишу предложене називе.

„Проблеми су у транскрипцији спрског језика. Тешкоћа је како да на ћириличном културном подручју пишемо она имена која није лако фонетизовати и која није лако разумети. То су велики проблеми. Толико пре што код нас постоји нека, нећу рећи глупа, али не претерано напредна тендеција да сваких 20-30 година неко навали да мења ситна правила и онда када погледате 150 година језика, добијете 100 решења која су мање више слична, али би било боље да су једном установљана по некој основи“, истакао је професор Јерков.

Стручњаци кажу нисмо неписмени, нити необразовани. Грешке се дешавају и важно је да их исправимо. Слово на табли је трошак града, али чије је оно у личној карти?