Бугарска ружа из Баната

Брачни пар Паванић у селу Александрову у општини Српска Црња узгајају бугарске руже и прерађују их. Са једанаест хиљада ружа, први су у Србији.

Славица Паванић је после четрдест година живота у Сплиту, пре пар година вратила у село и кућу у којој је рођена. Са супругом капетаном брода покренула је производњу бугарских ружа, од чијих латица праве ружино уље, ружину водицу, сируп и слатко.

„Желeла сам нешто ново да променим за наше село и за нашу општину. Био је изабир између две три културе, а на крају од свега је искочила бугарска ружа, даматска ружа“, каже Славица.

За прераду ружа задужен је је Давор. Кормило брода заменио је мотиком и пољопривредом.

„Ми смо то преко интернет тражили колике температуре, у свему требају бити специфичне за ову даматску ружу“, напомиње Давор Паванић.

Као некадашњи капетан брода, каже да се добро снашао у процесу дестилације и прераде ружа.

Почели су са три хиљаде ружа на тридесет ари. Сада имају једанаест хиљада ружа и по томе су на првом месту у Србији. У Општини Нова Црња су заинтересовани за посао породице Паванић.

„Да све производе путем туристичке организације рекламирамо на различитим сајмовима, етно- базарима, како код нас у Србији, тако у Европи и свету“, наглашава Никола Толчин.

На прву бербу ружа чека се од три до четри године, а за један килограм уља од руже треба око пет тона ружиног цвета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.