Читај ми!

Од хране сиромашних до деликатеса богатих, како су због кавијара нестале јесетре и моруне из Дунава

Србија је у другој половини 20. века била изузетно позната у свету по производњи кладовског кавијара. Био је врхунског квалитета, у рангу са најцењенијим кавијарима – руским и иранским.

„Прича о српском кавијару је почела прве половине 20. века када су се руски емигранти доселили после Октобарске револуције. Они су са собом довели технологију производње кавијара и поступак прераде икре“, објашњава виши кустос ихтиолог Дубравка Вучић и ауторка изложбе „Кавијар“ у Природњачком музеју.

Кавијар је произвођен у Кладову, посебно после Другог светског рата, а целокупна производња се извозила у САД.

Поступак производње кавијара је изузетно једноставан, јер има само два до три корака, али је изузетно изазован и деликатан. Рука која га прави мора да зна колико јако притиска икру, која се кроз посебно сито пропушта да би се очистила од овојнице јајовода.

Затим се, како објашњава ихтиолог, додају конзерванс и со, али се и ту мора бити пажљив јер не сме да се стави ни премало ни превише да се не би променио крајњи укус.

Кавијар је дуго био храна сиромашних, али га је руска аристократија од 16. века промовисала у луксузни деликатес. Од тада је потражња велика.

„То је био почетак краја моруне и јесетре, које су данас скоро изумрле“, истиче Дубравка Вучић.  

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 02. март 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом