Из Кине у Француску, па у Србију - Кингбо Сун и филмске белешке о нашој земљи

Пријатељство и солидарност које су Кина и Србија показале током пандемије, били су мотив да први пут дође у нашу земљу и кроз кратке филмске белешке, покуша да је приближи својим сународницима. 

Шетњу Србијом, Кингбо Сун започео је пре три месеца из Београда, а наставио преко Крагујевца, Краљева, Врњачке Бање и Крушевца, у пратњи туристичког водича обилазећи и многа мања места.

„Дошао сам да правим документарне филмове о Србији и Србима, вашој култури. Ово је дивна земља са дугом традицијом. Ипак већина Кинеза и даље је повезује са Југославијом, иако знају да наше пријатељство траје дуже од 60 година. То је шира слика, без детаља. Зато сам овде, да им испричам више, шта једете, како живите", рекао је Кингбо.

Тродневна посета Призрену, Ораховцу, Великој Хочи, обилазак српских светиња и срдачан сусрет са људима, оставили су на њега снажан утисак.

„Певали смо песме, он је рекао, што је мени рецимо било изузетно лепо: 'Ја не разумем српски језик али разумем вашу патњу и разумем вашу љубав према Косову и Метохији'", каже туристички водич из Крушевца, Невена Марковић.

Све је кулминирало кад је он запевао своју верзију руске песме Каћуша на кинеском.

Лепоте Србије и живот у њој, наше навике и обичаје, кроз документарне минијатуре, емитоваће кинеске ТВ станице и друштвене мреже.

Посебно место у филмским белешкама имају Миленковићи. Петочлана породица уз коју Кингбо учи о нашој свакодневици.

„Долази код нас, спремамо. Он нас учи та нека кинеска јела, ја њему показујем српска јела. Све у свему једно лепо пријатељство, деца су га заволела", испричала је Катарина Миленковић из Крушевца.

„Ја сам на кинеском речи учила 'ни хау' - што значи 'здраво'. 'Буа ај чунгуа' - 'волим Кину'", поделила је своје искуство једанаестогодишња Теодора Миленковић.

А Кингбо узвраћа: „Ја волим Србија."