Од удице до трофеја, он риболовачке приче прави вечним

Да би био успешан у свом необичном занату, Ненад Ловренски из Новог Кнежевца мора добро да познаје анатомију рибе, да буде добар хемичар и вешт са иглом и концем.

Препаратор је и вајар који ствара обрис рибе у неком дуготрајном материјалу. Коришћењем четкице, боје и лака уобличава свој рад. Најважније је да се у целости сачува кожа, која је предходно била замрзнута.

„Кожа кад се очисти и све то, потапа се у хемијски раствор где може да остане до 24 часа. У том времену ми морамо да наместимо тело које је одговарајуће пропорције те рибе коју желимо да наместимо. И облик и фигуру. Накнадно све то мењати је јако тешко, готово немогуће“, каже Ненад Ловренски.

У горњем току реке Тисе мало који риболовац није упецао примерак за памћење. Урош Видовић чим је извадио великог смуђа из Тисе знао је шта ће са њим.

„Одлучио сам да се то овековечи и та риба је стављена у ресторан да сви људи могу да виде шта све ова река пружа“, објаснио је риболовац из Кањиже Урош Видовић.

Чарда у приобаљу је и својеврсни музеј препарираних примерака риба уловљених у Тиси код Кањиже.

„Доста гостију не може да поверује да је та риба препарирана. Претежно мисле да је пластична. Морамо дуго времена да убеђујемо госте да је права, док не покажемо рез где је сечена и остало да виде они да је прави зуби у питању, да су пераја права“, каже угоститељ из Кањиже Ратко Цинцар.

Спортски риболовци из целе Србије најчешће доносе рибе за препарирање. Риболовачка етика се поштује, не препарирају се врсте у току ловостаја или мреста. Одлука о препарирању се доноси у кратком року након улова и риба не сме да има физичка оштећења.