Може ли молекуларна кухиња да унапреди српску

Подизање стандарда у гастрономији резултирало је и развојем молекуларне кухиње. Нису у питању никакви лабораторијски експерименти, нити компликовани научни методи, тврде они који ту новину примењују у свету.

„Желимо да разбијемо заблуде о молекуларној кухињи, чиме помажемо куварима да, на природан начин, побољшају укус и изглед. Ми смо хемијске машине, можемо у себи да створимо реакције. И када посолите лук дође до реакције. Организам сам мења шећер и не треба се тога плашити", рекао је шеф „Сосе" из Шпаније Едуард Асузаза.

То сматра и Никола Ћирић, који је иницирао прву презентацију у Србији тог новог правца за шефове кухиња реномираних ресторана и хотела. Он сматра да наши кувари могу да парирају светским.

„Ми ни од чега умемо да направимо нешто, мислим да то довољно говори о куварима, а још кад бисмо проширили мало границу кухиње, то јест кад бисмо се упознали са овим намирницама, мислим да нам краја не би било угоститељства и што се тиче саме кухиње", рекао је Никола Ћирић, организатор презентације молекуларне кухиње.

Ако немамо море, туристе можемо привући мирисом и укусом кухиње. Молекуларна кухиња применљива је и на традиционалне рецепте.

„Оно уље које вам остане од ајвара, када припремите ајвар, оставите и онда помешате са малтосеком и добијете прах од ајвара, буквално. Тај прах од ајвара можете да припремите на више начина", наводи Влајко Бешић, шеф кухиње ресторана у Београду.

„Ништа не може заменити комплет лепињу, али би могло да се примене неки елементи декоративни, појачивачи укуса, који би могли рецимо да комплет лепињу пласирају на домаће тржиште", наводи Дејан Вујичић, такође шеф кухиње ресторана у београду.

У молекуларној кухињи тврде да се на природан начин издвајају састојци да јела буду побољшана, али да свака кухиња сачува специфичност.